Izvor: RTS, 07.Dec.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova statistika o recesiji u SAD
U novembru u Americi, posao je izgubilo 533 hiljade ljudi. Revidirane su statistike iz septembra i oktobra pa se na osnovu novih podataka vidi da je tokom ta dva meseca posao izgubilo 723 hiljade radnika, a ne 524 hiljade kao što se mislilo. To znači da je za godinu dana, bez posla ostalo oko 2 milona Amerikanaca.
Američki biro za statistiku saopštio je podatke koji pokazuju da se recesija u Sjedinjenim Američkim Državama razbuktava nekontrolisano i mnogo brže nego što se >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mislilo. Prema statistikama o nezaposlenosti, u Americi, u novembru posao je izgubilo 533 hiljade ljudi. Revidirane su i statistike iz septembra i oktobra. Prethodne su pokazivale da je u ta dva meseca posao izgubilo 524 hiljade radnika. Nova cifra je 723 hiljade što znači da je od početka recesije pre godinu dana, bez posla ostalo oko 2 milona Amerikanaca.
Time se američka stopa nezaposlenosti popela na 6,7 %. U tu statistiku ulaze samo oni radnici koji aktivno traže posao. Oni koji su već digli ruke ili rade sezonske poslove sa manje sati nego što bi im bilo potrebno, uopšte se ne broje ali postoji podatak da je samo u novembru 420 hiljada ljudi prestalo da aktivno traži posao, što umnogome uveličava problem.
Novembarsko otpuštanje više od pola miliona radnika najveće je u jednom mesecu još od 1974.
Stručnjaci upozoravaju da će ovako veliko otpuštanje radnika neminovno prouzrokovati drastično smanjivanje potrošnje građana, samim tim i prodaje i proizvodnje što opet dovodi do novih otpuštanja. Ta spirala mogla bi da potraje godinama.
Većina stručnjaka procenjuje da se bruto nacionalni proizvod Amerike u poslednjem kvartalu ove godine smanjuje za 5 - 6 % mesečno i da će u narednoj godini nastaviti da se smanjuje stopom od oko 2 % mesečno što je najveći pad još od Drugog svetskog rata.
Odlazeći predsednik Džordž Buš kratko se pojavio pred novinarima ispred Bele kuće i samo rekao da je „zabrinut zbog svih tih američkih radnika koji ostaju bez posla", dok je novoizabrani predsednik Barak Obama rekao da ostaje pri obećanju da će stvoriti dva i po miliona radnih mesta tokom svog prvog mandata.
Njegova izjava da se to može postići izgradnjom infrastrukture i ulaganjem u alternativne izvore energije nagoveštava da su na pomolu javni radovi kojima je Amerika i u prošlosti rešavala recesije.
Dobra vest je da će Kongres odobriti kratkoročnu pozajmicu automobilskoj industriji u Detroitu.
Kongres inače vodi debatu sa predsednikom Džordžom Bušom o tome kako intervenisati da bi se spasila ekonomija. Licitira se količinom novca koji će biti potreban da se oporavi američka privreda koja obrće oko 14 hiljada milijardi dolara godišnje.
Stručnjaci procenjuju da će biti potrebno u preduzeća umpumpati oko 600 milijardi dolara novca poreskih obveznika u svakoj od naredne tri godine. Lideri demokratske većine u Kongresu do sada su ponudili oko 400 miliona.
