Izvor: Blic, 25.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova slika za dobrodošlicu
Godišnje, više od 50.000 turista brodom stigne u Beograd. Prvo što vide je smeće, oronule zgrade, krš, automobile parkirane bez ikakvog reda, prodavce koje suvenire prodaju na klupama, što sigurno ne ostavlja prijatan utisak po gosta. Međutim, uskoro će početi generalno sređivanje Karađorđeve ulice, što pokazuje da Beograd konačno ima nameru da brine o predelu oko reka.
Plan je da ove godine bude rešen problem parkiranja oko Beton hale i da se sredi sve ono što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trenutno neprijatno za oko gosta. Uništene zelene površine, parkirani automobili, smeće, građevinski otpad, to je slika koju zatekne najveći broj turista koji stigne u Beograd. Ove godine se očekuje da čak 400 turističkih brodova stigne u prestonicu.
- Najpre ćemo da uredimo režim parkiranja u pristaništu. Konačno je Beton hala prešla u vlasništvo Grada i to je veliki korak. „Parking servis" radi analizu tog područja, ali ćemo vrlo brzo krenuti sa adaptacijom parkinga na krovu Beton hale. Tu će biti više od 300 mesta i to će rešiti problem parkiranja, jer trenutno od automobila ne može da se prođe. Međutim, to je privremeno rešenje, veliki parking će biti napravljen iza Beton hale, a na krovu ćemo napraviti druge atraktivne sadržaje. Takođe, ovim ćemo dobiti parking za autobuse, koji je ovde preko potreban - kaže Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda.
U međuvremenu, Grad će pokušati da reši status svih objekata u Karađorđevoj ulici, koji su u nadležnosti Republike, zbog čega su zapušteni, a od izuzetne su važnosti za prestonicu.
- Sledeće nedelje ponovo imamo sastanak, moramo da razmatramo promenu Generalnog urbanističkog plana, koji obuhvata ovaj deo. Nakon toga, moći ćemo da uradimo jednu pasarelu, a nakon toga i uspinjaču dugačku 25 metara, sa dva lifta, kako bi svi gosti sa pristaništa, veoma brzo i atraktivno, mogli da stignu do Kosančićevog venca. To je planirano za sledeću godinu - dodaje Hrustanovićeva.
U međuvremenu, počeće uređenje priobalja u Karađorđevoj. Ekipe „Zelenila", „Gradske čistoće" i drugih javnih komunalnih preduzeća počeće uređivanje ograda, žardinjera, zelenih površina, čišćenje i popločavanje pristana. Biće sređene biciklističke i pešačke staze koje su u katastrofalnom stanju. Nelegalni prodavci, koji suvenire prodaju na klupama, biće sklonjeni, a Turistička organizacija Beograda postaviće dva prodajna pulta, sa originalnim proizvodima prestonice.
- Kad sam bila na prijemu prvog turističkog broda ove sezone, izašao je jedan stranac i pitao „Jel ovo Mađarska?". Odgovorila sam mu da je u Srbiji. On me je upitao „Pa ja znam dosta o Beogradu, kad ćemo stići tamo?". To je poražavajuće i shvatili smo da moramo što pre da rešimo ovaj problem i konačno sprovedemo u delo ideju da „Beograd spustimo na reke" - objašnjava pomoćnik gradonačelnika.
Projekat uređenja cele Karađorđeve ulice podrazumeva i rekonstrukciju kolovoza. Tramvajske šine bi išle sredinom i bile bi potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila predviđene su po dve saobraćajne trake, a celom dužinom planiran je drvored. Takođe, na nekim mestima trotoari su široki svega 80 centimetara, a rekonstrukcijom je predviđeno da budu najmanje 4,5 metra, dok bi u blizini Brankovog mosta pločnik bio širok i do deset metara.
Karađorđeva kroz istoriju
Karađorđeva ulica postoji od kad i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi, oko 2.000 godina. Nekad je bila pod vodom pa je nasipana više od 100 godina. Zbog toga se i saobraćaj odvijao po vodi, tadašnji Beograđani su kroz nju plovili čamcima. Zbog toga se i zvala Carska bara, a kasnije Bara Venecija. U 19. veku usledilo je ubrzano razvijanje ovog područja, Karađorđeva je postala glavna ulica, pa je kvadrat stana koštao pet puta više od onog u Knez Mihailovoj. U ovoj ulici, nekad je bilo nanizano 15 evropskih hotela, koji su zajedno sa juvelirnicama, dućanima i bankama činile centralnu trgovačku zonu.
Sređivanje fasada sledeće godine
Kako najavljuje Radmila Hrustanović, sledeća godina za Grad će biti godina sređivanja fasada, pa će tako biti osvežene i uređene oronule fasade i u Karađorđevoj. Neka zdanja su pod zaštitom države, nalaze se u sklopu Kosančićevog venca, pa će zadržati staru arhitekturu i radiće se minimalni zahvati.
