Izvor: Politika, 18.Mar.2012, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova skupština sa 14 poslaničkih klubova
Zašto su velike partije pristale na „ucene” malih stranaka koje samostalno ne bi mogle da preskoče izborni cenzus
Slovački parlament nema dovoljno veliku prostoriju za poslanički klub partije koja će sama formirati vlast, pa će ga smestiti u bioskopsku salu! Srpski parlament, posle izbora, međutim, imaće problem da obezbedi što veći broj manjih prostorija za sve poslaničke klubove koji će biti formirani, pošto su sve velike stranke malim predizbornu koaliciju „platile” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslaničkim klubom. Analitičari, međutim, ne misle da su mali preterali, „na političkoj sceni je kao na tržištu – ima prodavaca i trgovaca, a cenu određuje ponuda i potražnja”.
Pre samo nekoliko meseci, kada je srpski parlament, u predizbornoj godini, počeo da „poboleva” od nedostatka kvoruma, jer su sve manje partije htele da pokažu „svoje principijelne stavove”, političari velikih stranaka objašnjavali su građanima da je neophodno ukrupnjavanje političke scene, kako male stranke, „koje bi parlament mogle da vide samo na razglednici, ne bi ucenjivale one koji im daju poslaničke mandate, na osnovu kojih potpuno nezasluženo dobijaju ogromnu moć”. Da je moć malih stranaka velika, moglo se videti u još aktuelnom sazivu parlamenta, jer je svake godine budžet donošen u poslednji čas, jer je svaki put četiri, ili pet poslanika neke male stranke odbijalo da glasa za njega, ukoliko ne bude izdvojeno više novca za određene budžetske korisnike.
Lider naprednjaka Tomislav Nikolić je bio najveći zagovornik stvaranja dvopartijskog sistema, argumentujući to baš primerima ucena u parlamentu. Zbog toga su se na njega sručile salve kritika. Sada će, međutim, SNS na svojoj listi u parlament uvesti nekoliko stranaka, koje se u istraživanjima javnog mnjenja ne pojavljuju ni kao statistička greška. Sa SNS-om će i Nova Srbija Velimira Ilića, čiji rejting je takav da nema nikakve šanse da sama uđe u parlament, a imaće svoj poslanički klub (najmanje pet poslanika). Funkcioneri DS-a su se slagali da treba ići na ukrupnjavanje, a i na njihovoj listi će opet biti nekoliko stranaka, koje ne bi prešle cenzus, a dobiće poslanički klub, kao, na primer, SDPS Rasima Ljajića. S dve stranke, koje same ne bi prešle cenzus, a dobiće dovoljno poslanika za sopstvene poslaničke klubove, ide i SPS. Nikakvu šansu za ulazak u parlament nema ni SPO, a ipak će, zahvaljujući LDP-u, imati svoj poslanički klub, s obzirom na to da sva istraživanja kažu da će LDP sigurno ući u Skupštinu Srbije. Ukoliko se istraživači javnog mnjenja ne varaju, u Skupštini Srbije biće najmanje 14 poslaničkih klubova, četiri više nego sada, a koliko će partija biti, tek ćemo videti. Kad se tome doda takozvani slobodni poslanički mandat, odnosno nemogućnost da stranka na čijoj je listi neko ušao u parlament može da mu ga uzme, biće teško imati stabilnu i sigurnu parlamentarnu većinu.
Analitičari se slažu da će veliki broj stranaka i slobodan mandat otežati odlučivanje, ali kažu da „građani glasaju tako kako glasaju, pa će i dobiti to što dobiju”. Zašto velike stranke pristaju na prevelike ustupke malim strankama, zato što mogu, kažu analitičari.
Prema rečima Vladimira Vuletića, sociologa, „mala stranka u određenim okolnostima, ili u određenoj proceni razvoja političke situacije, može da dobije manje ili više”. Velike, kaže Vuletić, procenjuju šta im se isplati, a misle da ne mogu samo sa još jednim partnerom da dobiju toliko glasova da formiraju vlast, pa okupljaju sve koje mogu. Vuletić ističe: „To je kao na tržištu. Neki put izgleda da je neki predmet, koji nema upotrebnu vrednost, precenjen, ali takva je tržišna situacija.”
I Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, koalicione sporazume u kojima su velike stranke malim strankama dale previše objašnjava ovako: „To vam je kao kad vi krenete na pijacu i kupite šta možete za pare koje imate. Tako i velike pokušavaju da okupe što veći broj stranaka, kako bi dobile što više glasova. One gledaju da prođu što jeftinije, mogu da kažu da ih nije briga za tamo nekih 50.000 glasova, ali ima onih koji će da ’kupe’ te glasove. Tržište je veliko, ima i prodavaca i kupaca.” Vuković misli da velike stranke, očito, procenjuju da im se isplati da „plate” cenu koju ispostave male: „Ne znam šta može Rasim Ljajić da donese koalicionoj listi, ali Rasim Ljajić je lep na listi, lepo je kad ga imate, jer je najpopularniji političar u zemlji”.
A, građani, gde su tu građani, hoće li opet biti kolateralna šteta raznih skupštinskih nagodbi? Vuković kaže da građani sami biraju, „oni su, očigledno, spremni da prihvate sve te koalicije koje im se nude, to je njihov rizik”. Niko nije naivan, pa ni birači, konstatuje Vuković.
M. Čekerevac
objavljeno: 18.03.2012
