Izvor: Southeast European Times, 19.Okt.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova prepreka pred Lisabonskim ugovorom

Samo nekoliko dana pošto su irski glasači podržali Lisabonski sporazum EU 2. oktobra, češki predsednik Vaclav Klaus postavio je novu prepreku za njegovo usvajanje, time što je tražio izuzeće od Povelje EU o fundamentalnim pravima.

19/10/2009

(Razni izvori -- 02/10/09 - 13/10/09)

Balkan i zvaničnici EU odahnuli su kada su objavljeni rezultati ponovljenog irskog referenduma o Lisabonskom ugovoru. Više od 75 odsto glasača na trećem najvećem ostrvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u Evropi reklo je "da" pomenutom ugovoru 2. oktobra, preokrenuvši tako prvobitno odbacivanje prilikom prvog glasanja pre 16 meseci.

Činilo se da je Unija prebrodila krizu u koju je zapala posle irskog "ne" Lisabonskom ugovoru, koji će stupiti na snagu tek pošto ga ratifikuje svih 27 država članica. Pošto je uklonjena ta velika prepreka i pošto su Poljska i Češka Republika ostale kao jedine zemlje EU koje nisu završile postupke ratifikacije, činilo se da je Unija ispunila svoj cilj da ugovor stupi na snagu početkom iduće godine. Prvobitni plan bio je da reformisani ugovor stupi na snagu 1. januara 2009.

"Hvala ti Irsko! Ovo je veliki dan za Irsku; ovo je veliki dan za Evropu", rekao je posle glasanja predsednik Evropske Komisije (EK) Žoze Manuel Barozo.

Tekst ugovora, kojim je izmenjen Ugovor o EU iz 1992. i Ugovor iz 1957. kojim je osnovana Evropska zajednica, koncipiran je na samitu EU u oktobru 2007. Lideri 27 država potpisali su ga na zvaničnoj ceremoniji u Lisabonu nekoliko nedelja kasnije, 13. decembra.

Jednom kada stupi na snagu, povelja će otvoriti put reformama sa ciljem prilagođavanja struktura Unije koja se gotovo udvostručila prijemom 12 novih članica u proteklih pet godina. Biće i omogućena racionalizacija funkcija EU, uključujući donošenje odluka, a Unija će biti snažnija na međunarodnom nivou.

Irsko "ne" na referendumu u junu 2008. bilo je težak udarac, ne samo za reformske planove EU, već i za težnje zemalja koje kucaju na njena vrata.

"Ne Lisabonu, ne proširenju", rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi posle prvog irskog referenduma. "Veoma mi bi bilo čudno da Evropa sa 27 zemalja, koja ne može da se složi oko funkcionalnih institucija, sebi pridodaje 28, 29, 30. ili 31. člana."

Zvaničnici u drugim prestonicama EU i institucijama takođe su bili mišljenja da će proširenje, jedan od najuspešnijih projekata Unije, morati da se obustavi sve dok sudbina Lisabonskog ugovora bude neizvesna.

Međutim, prema rečima stručnjaka, postojeći institucionalni okvir za EU od 27 članica - Ugovor iz Nice - ne sadrži tehničke, pravne ili administrativne prepreke za dalje proširenje Unije. To je stvar političke volje, kažu oni.

Poljski predsednik Leh Kačinski potpisuje Lisabonski ugovor koji treba da reformiše EU u predsedničkoj palati u Varšavi 10. oktobra. [Getty Images]

Zbog toga je Makedonija, jedna od tri zemlje koje imaju zvaničan status kandidata za pristupanje EU, kao i Srbija, koja bi trebalo da podnese svoju molbu za članstvo do kraja ove godine, pozdravila podršku irskih glasača Lisabonskom ugovoru.

"To stvara jasniju situaciju u pogledu proširenja EU; njegova implementacija biće plus za evropske zemlje koje teže pristupanju Uniji", rekao je makedonski premijer Nikola Gruevski, čija zemlja čeka da joj se odredi datum početka pregovora sa Briselom od kraja 2005.

I zvaničnici u Srbiji pozdravili su ishod irskog referenduma. Predsednik Boris Tadić nazvao ih je "velikim ohrabrenjem za proces proširenja EU", a potpredsednik vlade Božidar Đelić rekao je da je to "dobra vest" za evropski put njegove zemlje.

"Radi se o zatvaranju petogodišnjeg institucionalnog vakuma na našem kontinentu", rekao je Đelić za beogradski B92 4. oktobra. Jednom kada poljski i češki predsednici potpišu Ugovor koji su njihove zemlje već odobrile, Evropa će konačno moći "da se uhvati u koštac sa izazovima 21. veka", dodao je on.

Međutim, početno olakšanje i euforija bili su kratkog veka.

Evropski zvaničnici razmatrali su buduće korake u pravcu finalizacije procesa ratifikacije i pripremali se za dvodnevni samit koji je otvoren u Briselu 29. oktobra, dva dana pre završetka sadašnjeg mandata EK. Lideri 27. zemalja ponovo će se sastati u glavnom gradu Belgije da bi razgovarali o imenovanju prvog predsednika i šefa diplomatije Unije u istoriji, kao i o drugim institucionalnim pitanjima.

Mediji širom kontinenta već su bili puni spekulacija o mogućim kandidatima za novu EU, kada je češki predsednik Vaclav Klaus stavio klip u točkove procesa dan pre nego što je njegov poljski kolega Leh Kačinski potpisao Ugovor 10. oktobra.

Iako su oba doma češkog parlamenta ranije u toku godine usvojile taj Ugovor, Klaus je tražio izuzeće iz njegove Povelje o fundamentalnim pravima, slično izuzeću koji su iznudile Britanija i Poljska 2007.

"Pre ratifikacije, Češka Republika mora da barem pregovara o sličnom izuzeću", rekao je Klaus. To je potrebno, kako je objasnio, da bi se sprečilo da milioni sudetskih Nemaca isteranih iz njegove zemlje posle Drugog svetskog rata zatraže povraćaj svoje imovine pošto povelja o pravima postane pravno obavezujuća.

Češki predsednik Vaclav Havel zatražio je izuzeće iz Povelje o fundamentalnim pravima. [Getty Images]

Pored nove prepreke koju je postavio Klaus, koji se protivi produbljivanju integracije EU, grupa od 17 njemu bliskih poslanika podnela je predlog protiv Ugovora češkom ustavnom sudu. Sud će održati pretres o toj žalbi 27. oktobra, samo dva dana pre samita u Briselu.

Frustrirani Klausovim potezom koji je usledio u poslednjem trenutku, evropski zvaničnici upozorili su da mu neće dozvoliti da ostatak EU bude njegov talac ako odbije da potpiše Ugovor. Pozvali su ga da prestane da postavlja prepreke na putu.

"Jasno je da moramo da čekamo da se završi postupak pred češkim ustavnim sudom", rekao je Barozo posle razgovora sa češkim premijerom Janom Fišerom u Briselu 13. oktobra. "Čim se to, međutim, završi, očekujemo da će Češka Republika ispuniti preuzetu obavezu."

Dalje odlaganje nikome nije u interesu, a najmanje Češkoj Republici, takođe je naglasio predsednik EK.

Ipak, uprkos upozorenjima iz Brisela da bi Česi mogli da izgube pravo na sopstvenog komesara u sledećoj Evropskoj komisiji ako Ugovor ne stupi na snagu, Klasu ne namerava da odustane od svojih primedbi.

Fišer je formirao radnu grupu koja će sačiniti dokument koji će formulisati Klausov zahtev i podneti ga na odobrenje liderima preostalih 26 zemalja EU ili na samitu krajem oktobra, ili na onom koji će se održati sredinom decembra.

"Biće tu kratka politička deklaracija, sa naznakom da će kasnije biti obuhvaćena protokolom. To je pravni oblik koji planiramo", rekao je Fišer posle sastanka sa Barosom.

Predsednik EK kaže da Unija ni u kom slučaju neće pristati na nove razgovore o sadržaju Ugovora.

"Ponovno otvaranje pregovora nije prihvatljivo", rekao je Barozo. "To je apsurdno, bilo bi nadrealno."

Nastavak na Southeast European Times...