Izvor: RTS, 25.Maj.2009, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova politika kulturnog nasleđa
Konferencija o kulturnom nasleđu donela je novi pristup toj problematici jer je rezultirala sa deset naloga koji predstavljaju "deset zapovesti" u toj oblasti, rekao ministar Nebojša Bradić.
Ministar kulture Nebojša Bradić ocenio je da je završena konferencija o kulturnom nasleđu donela novi pristup toj problematici, pre svega jer nije, kako je to uobičajeno, rezultirala neobavezujućim zaključcima, već jednom vrstom naloga.
Bradić je izjavio Tanjugu da taj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svojevrsni manifest oličen u "deset zapovesti", pre svega, podrazumeva uspostavljanje i usaglašavanje domaćeg i međunarodnog zakonodavstva u toj oblasti i uređenje baze podataka i ustanovljavanje nacionalnog registra kulturnih dobara, nepokretne, pokretne i nematerijalne baštine.
Obaveza je i obezbeđivanje modela akreditacije državnih i privatnih institucija zaštite. Biće precizirani uslovi za dobijanje personalnih licenci za profesije iz domena zaštite kulturnih dobara.
Uvažavanje i primena načela poslovne politike, uz plansko i kontinuirano obezbeđivanje dodatnih vidova prihoda, takođe je jedna od obaveza institucija koje se bave zaštitom i prezentacijom kulturnog nasleđa.
Na spisku naloga je i uspostavljanje mreže zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa i mreže muzeja koja će biti povezana sa srodnim organizacijama u regionu Jugoistočne Evrope.
Aktivna i kontinuirana međunarodna saradnja je neophodni oblik programskih i obrazovnih aktivnosti, a osim te obaveze na institucijama je da podstiču saradnju između naučnih ustanova i ustanova zaštite kulturne baštine.
Posebna novina je i obaveza unapređivanja svih vidova rada sa publikom kroz specijalizovane programe za različite ciljne grupe.
Značajnija uloga medija
Razvoj digitalizacije kulturnog nasleđa i obogaćivanje formi njegove prezentacije je, takođe, na spisku deset naloga koji se završava ulogom medija. Oni bi trebalo da budu podstaknuti na aktivnije prikazivanje stanja u oblasti kulturne baštine i da ukazuju na značaj veće socijalne odgovornosti za kulturno nasleđe.
"U zapovestima ima ključnih stvari koje moraju da promene odnos prema kulturnom nasleđu i od strane kulturnih institucija i od strane društva, jer se svest o kulturnom nasleđu tako podiže na mnogo viši nivo", napomenuo je Bradić.
Zaključci su, smatra ministar, novi u odnosu na dosadašnju praksu, jer nude konkretna rešenja i jasno pozicioniranje oblasti, jer u oblasti kulturnog nasleđa nije bilo politike, već samo pojedinačnih slučajeva.
"Sada pokušavamo da stvari usmerimo prema određenoj strategiji, određenoj kulturnoj politici koja će se sprovoditi u domenu zakonodavstva, finansiranja, registrovanja i obaveza, međunarodne saradnje, mreže muzeja, mreže zavoda, odnosa prema publici", rekao je Bradić, ističući da su to pozicije sa kojih struka može operativno da radi.
To je, kako navodi, jako važno i to govori o uspehu same konferencije.
"Takvi skupovi su obično rasplinuti, puni opštih mesta, sačuvaju se referati, ljudi se lepo ispiričaju i na tome se završi. I ranije je bilo razgovora, ali je ovaj, u trenutku kada postoji alarm, bio jedan od izuzetno važnih jer može da ukaže na pravce rešavanja nekih ključnih problema u oblasti zaštite i predstavljanja kulturne baštine", izjavio je Bradić.
Dvodnevnoj konferenciji je prisustvovalo više od 80 učesnika i 120 slušalaca, kulturnih poslenika iz ustanova zaštite kulturnog nasleđa, medija i državnih institucija, među kojima su bili i gosti iz Portugalije, Hrvatske, Slovenije i Italije.
