Izvor: Politika, 21.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova poetika
Kad neko započne veoma rano svoju koncertnu karijeru, onda doživi da se posle trideset godina koje svima "prođu začas", nađe u najboljim godinama, zrelim, pedesetim, ni sasvim mladim niti starim, a još uvek veoma plodnim.
Pijanistkinja Dubravka Jovičić ostavila je pečat kao pošteni umetnik koji nema bolesne ambicije niti prekomerne zahteve pred sobom. Ono što je ona publici pružila i po čemu je publika ceni i voli to je preko 400 koncerata (!) u dosadašnjoj karijeri, to je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nebrojeno premijera dela domaćih kompozitora i nekoliko vrhunskih izvođenja.
Umetnica se ni ove večeri nije odrekla domaće muzike, već je i tom prilikom izvela tri minijature Jugoslava Bošnjaka (1954), autora koji je upravo u Dubravkinom pijanizmu našao razlog za pisanje svojih klavirskih opusa, kao i za posvete, upravo njoj.
Međutim, ovom prilikom, pretežni deo programa činile su tri velike sonate, jedna manje poznata, Nikolaja Metnera (1880-1951) Sonata reminiscenca op. 38 br. 1 a mol, a druge dve (pre )više poznate, Betovenova Apasionata, op. 57 ef mol i Listova Velika sonata u ha molu. Obe rado svirane, slušane, često izvođene od strane studenata i najvećih svetskih umetnika. Odgovornost ogromna pred stručnom publikom u veoma dobro popunjenoj sali Kolarca.
Umetnica je danas dostigla onu zrelost koja joj omogućava da se izražava emotivno i lirski, u velikom osećajnom i izražajnom dijapazonu, počev od Metnerove romantičarske sonate preko lirskih odseka Betovenove i Listove sonate, a ponajbolje u dodatim minijaturama "na bis" – Listovoj i Debisijevoj ("Mesečina") muzici. Između toga, našla se premijera Bošnjakovih (1954) komada nazvanih "Ispovesti" ("Sećam se, Nemir, Himna") koji poniru do duboko ličnih sfera intime.
Današnji lik pijanistkinje Dubravke Jovičić je drugačiji od onog nekadašnjeg: posle čitavog spektra virtuoznih kompozicija i samo takvog načina sviranja u mladosti, u svojim zrelim godinama ona demonstrira težnju ka lepoti tona, ka romantičarskoj toplini, zanemarujući briljantnu tehniku po kojoj je nekad bila poznata. Njena današnja pijanistička poetika mogla bi se iskazati težnjom ka muzikalnosti i melodioznosti, a zapostavljanjem virtuoziteta u onom njegovom forsiranom vidu koji je nekada potreban, a nekada sam sebi cilj.
[objavljeno: ]
