Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Dec.2009, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova mreža sudova od 1. januara
BEOGRAD - Nova mreža sudova, uključujući i Vrhovni kasacioni kao najviši sud u zemlji, počeće da radi od 1. januara, bez obzira na spekulacije u javnosti da će pravda "zatvoriti vrata" do marta, izjavila je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović.
"Sigurna sam da će u Vrhovnom kasacionom sudu biti dovoljan broj sudija koji će moći da obezbede uslove za funkcionisanje ovog suda. Učinićemo sve da u januaru upišemo sve predmete koji će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u nadležnosti ovog suda, tako da se prve sednice veća mogu očekivati nakon 1. februara", rekla je Mesarović u intervjuu "Novostima".
Ona je objasnila da je Kasacioni sud - sud vanrednog pravnog leka, a da će se ona kao predsednica baviti organizacijom suda i svime onim što je određeno Zakonom i Poslovnikom o radu.
"Sigurna sam da će u tom sudu sudijsku funkciju obavljati sudije od najvećeg ugleda koje su to zaslužile isključivo svojim radom i ponašanjem", istakla je Mesarović.
Ona je ocenila da pravosuđe nije u krizi, iako ima ozbiljnih problema, ali ne zbog reforme.
"Problemi potiču još iz devedesetih godina. A, da li su sada eskalirali, zavisi od toga koliko su sagovornik i onaj ko o tome govori objektivni i koliko hoće da se osvrnu na ukupno stanje u pravosuđu i društvu", rekla je Mesarović, dodavši da kao predsednik Visokog saveta sudstva svakodnevno preduzima sve što je moguće da se stanje u pravosuđu poboljša.
"Nije moja obaveza samo da izaberem najkvalitetnije sudije, mada je najvažnija. Postoji i niz važnih organizacionih pitanja. Za mrežu sudova je zaduženo Ministarstvo pravde, i oni su dužni da obezbede sve uslove da ta mreža funkcioniše, a ja i Visoki savet ćemo pomoći izborom najkvalitetnijih sudija", rekla je Mesarović.
Kad je reč o izboru kandidata, ona je navela da je obavljeno više od 90 odsto posla.
"Ali, pošto je za svaki sud predviđen tačan broj mesta, a neki dobri kandidati su konkurisali u više sudova, da bismo ih zadržali u pravosuđu, radimo na tome da ih rasporedimo gde su i aplicirali. Dakle, nikoga Visoki savet ne šalje tamo gde nije podneo prijavu", istakla je ona.
Prema njenim rečima, sastav Ustavnog suda Srbije biće popunjen kada se konstituiše Vrhovni kasacioni sud.
"To je sigurno jedan od prioriteta. Srbija je suverena država u kojoj u ovom slučaju organi pravosudne vlasti, zakonodavna vlast i vlada, imaju obavezu da institucije urede na osnovu zakona, poštujući ustavne odredbe, na način na koji će one najbolje funkcionisati, poštujući u potpunosti evropske standarde", istakla je Mesarović.
Ona je naglasila da "procesni zakoni koji se donose u Skupštini idu ka tome da onemoguće odugovlačenje postupaka i njihovo dugo trajanje i da, "ako imate stručne i kvalitetne sudije, i dobre procesne zakone, parnice neće trajati duže od tri godine".
"Što se mene lično tiče, potpuno ću istrajati na tome da politika nema nikakav uticaj na izbor sudija. Mene nijedan političar do sada nije pitao ni za jednog sudiju. Sudije ne mogu da budu članovi političkih stranaka, ali mogu da imaju svoje mišljenje o ciljevima i programima političkih partija, jer su i sudije socijalna bića koja žive u društvu i državi. Najvažnije je da su sudije stručne i dostojne", naglasila je Mesarović.
Na pitanje da li se slaže sa ocenom da su Specijalni sud i tužilaštvo najbolji deo srpskog pravosudnog sistema, ona je odgovorila da je njeno "lično mišljenje da su sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda za organizovani kriminal i Veća za ratne zločine najbolji deo srpskog pravosuđa".
Advokatska komora Srbije: Bez posla minimum pet meseci
Građani bi mogli najmanje pet meseci da ostanu uskraćeni za izvršenje pravde zbog preseljenja sudova i formiranja nove sudske mreže od 1. januara 2010. godine, ocenjeno je u Advokatskoj komori Srbije.
Predsednik Komore Dragoljub Đorđević rekao je agenciji Beta da rešenje koje je u toku, a odnosi se na preseljenje predmeta i sudova, nije najsrećnije.
"Razlozi za to su pre svega što nije određen neki prelazni period, ima dosta tehničkih problema u tom postupku. Posle izbora sudija, trebaće mnogo vremena da se oni upoznaju s predmetima, a za to će im, iz čisto praktičnih razloga, trebati minimum pet meseci", kazao je Đorđević.
Dodatni problem je i smanjenje broja sudija, jer i do sada je bio veći broj predmeta po sudiji a nakon reizbora, taj broj će se uvećati.
Đorđević je dodao da advokate niko nije konsultovao pri izradi zakona i da je sigurno da oni u narednih pet meseci nćće imati posla.
Boljević: Pripreme za novu sudsku mrežu stihijske
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je da su pripreme za početak rada nove sudske mreže, koja startuje 1. januara 2010. godine, "stihijske" i da će u narednom periodu doći do paralisanja sudstva.
Ona je agenciji Beta rekla da je u toku pakovanje sudskih predmeta i da samo u Okružnom sudu u Beogradu treba da se spakuje 66.000 predmeta, prebaci u posebnu prostoriju i pečatira, a to radi veoma mali broj ljudi.
"Malo je ljudi koji su angažovani na tom poslu. Poražavajuće je što najviši obrazovani kadrovi (sudije i sudijski pomoćnici) rade na pakovanjima tih predmeta", istakla je Boljevićeva.
Ona je dodala da sudije i sudijski pomoćnici popisuju predmete šta ide za apelaciju a šta u Viši sud, i ocenila da se to radi brižljivo, tako da je minimalna mogućnost da predmeti nestanu.
Dragana Boljević je napomenula da samo iz pet opštinskih sudova u Beogradu treba da se preseli 320.711 sudskih predmeta od 2,5 miliona koliko ih ukupno ima na teritoriji Srbije.
Po njenoj oceni, pripreme za novu mrežu urađene su stihijski, a pojedini sudovi nemaju kapacitete za veći broj sudija prema novoj mreži, kao što je slučaj s Petim opštinskim sudom u Beogradu.
Prvi osnovni sud, kako je navela, biće po različitim zgradama, a problem je što se još uvek ne zna gde će biti Drugi osnovni sud u koji treba da se presele predmeti iz četiri prigradska suda kome će pripadati još 450.000 građana opština Surčin, Barajevo i Grocka.
"Nova mreža sudova je paravan za reizbor i neće doprineti efikasnosti pravosuđa", ocenila je Boljević.
Simić: Postupak preseljenja sudova biće veoma strog
Pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić izjavio je da je u toku pakovanje i obeležavanje predmeta u sudovima koji će biti preseljeni, a da će postupak selidbe biti veoma strog kako bi se izbegla mogućnost da se pojedini predmeti zagube.
Simić je agenciji Beta rekao da će selidba sudova i sudskih predmeta u najvećem delu biti završena do kraja godine, a da će masovna selidba sudova početi od 15. decembra.
Prema njegovim rečima, u periodu od 15. decembra do 15. januara 2010. postupaće se samo po hitnim predmetima, pre svega pritvorskim, po predlozima za određivanje privremenih mera u pojedinim predmetima kao što su porodični i radni sporovi koji su hitni po posebnim zakonima.
Postavljeni vršioci dužnosti predsednika suda biće, kako je naveo, dužni, prema odredbama predloga novog sudskog poslovnika, da donesu privremeni raspored poslova za period od 1. do 15. januara 2010.
godine, koji će morati da objave 31. decembra i kojim će rasporediti sudije za postupanje po hitnim predmetima.
Prva zakazana ročišta se mogu očekivati od 20. januara 2010. godine, dok bi od 1. februara zakazivanje trebalo da bude u punom kapacitetu, kazao je Simić.
On je rekao da će Zakon o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku (ZPP) omogućiti da u slučaju promene sastava veća, nakon reizbora sudija, glavna rasprava ne počinje iznova, već da se pročitaju zapisnici o izvedenim dokazima u prethodnom postupku, uz prethodno izjašnjenje stranaka.
"Takva mogućnost postoji i po sadašnjem zakonu, ali će ovlašćenja suda u ovom slučaju biti proširena novim odredbama, kako bi se otklonile eventualne smetnje za efikasnost postupka", kazao je Simić.
On je naveo da će predmete formirane do kraja ove godine u Prvom, Drugom, Trećem, Četvrtom i Petom opštinskom sudu u Beogradu preuzeti Prvi osnovni sud u Beogradu.
Sudska uprava i krivično odeljenje Drugog osnovnog suda ubuduće će se nalaziti u Palati pravde u Beogradu, dok će građanski predmeti ostati u sudskim jedinicama u Lazarevcu, Obrenovcu, Mladenovcu i Sopotu.
"Tužbe i inicijalni akti u drugim građanskim postupcima, koje u novoj godini budu podneti protiv lica sa prebivalištem u Grockoj, Barajevu i Surčinu predsednik suda mora rasporediti tako da se poštuju zakonske odredbe o mesnoj nadležnosti i pravo građana na nesmetan pristup", kazao je Simić.
To, kako je objasnio, znači da ih može rasporediti tako da se po predmetima u kojima je tuženi iz Surčina postupa u Obrenovcu, iz Barajeva u Sopotu iz Grocke u Mladenovcu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
