Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova lica džihadista
Nedavna hapšenja islamskih ekstremista u Velikoj Britaniji, kao i sukobi radikalizovanih islamista u predgrađima Pariza sa francuskom policijom, još jednom potvrđuju da više ne važe stari stereotipi o džihadistima, kako se poslednjih godina nazivaju radikalni islamski fundamentalisti.
Postaje sve jasnije da se više ne može u nedogled ponavljati kliširana "analiza" da je zapravo reč o sukobu između moderne civilizacije i srednjovekovne zaostalosti.
Uobičajeno se govorilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da islamski ekstremisti dolaze iz kultura koje su ostale izolovane od zapadnjačkih ideja prosvećenosti. Napisane su brojne studije o tome da se džihadisti osećaju dezorijentisano zbog toga što žive u pluralističkim društvima, kao i da ih prati stalni osećaj poniženosti zbog zaostalosti iz koje potiču.
A, takvi, poniženi i ugnjeteni, oni se okreću protiv Amerike i zapadnog sveta, jer su to simboli moderne civilizacije koja im preti. Koliko li je samo, zbog takvih stereotipa, napisano novinarskih izveštaja, ekspertskih studija i knjiga o tome kako islamski ekstremisti kreću u samoubilačke terorističke akcije, sanjajući o devicama koje ih čekaju u raju posle mučeničke smrti.
Sve se češće, stoga, čuju tvrdnje da su zbivanja posle 11. septembra 2001. godine u potpunosti obezvredila ovakve stereotipne pristupe problemu islamskog radikalizma.
Istraživanja poslednjih godina, sprovedena u islamskim i u zapadnim zemljama sa značajnijom muslimanskom populacijom, pokazala su da oko 75 odsto džihadista potiče iz dobrostojećih porodica, iz tzv. više srednje klase. Oko 65 odsto savremenih džihadista ima fakultetsko obrazovanje, dok tri četvrtine njih ima stalno zaposlenje, uglavnom kao lekari, inženjeri, kompjuterski stručnjaci.
Bez obzira gde borave, ovi ljudi sigurno nisu prostodušni beduini iz pustinje ili tvrdokorni gorštaci iz planina srednje Azije. Oni su obrazovani, dinamični, govore po nekoliko jezika. Lideri pobunjeničkih grupacija u Iraku, isto kao i selafije (vehabije) širom Evrope, bolje barataju kompjuterima od hakera u Berlinu i San Francisku.
Po svom mentalnom sklopu, isto kao i po poreklu i mestu življenja, današnji džihadisti su sastavni deo savremenog sveta.
Moderni džihadisti ne žele da budu robovi običaja i tradicija, bune se protiv svih autoriteta, odbacuju kapitalističke ideale svojih roditelja i njihov umereni islam, kao i njihov konformistički život. Umesto toga, oni pokušavaju da izgrade sopstvenu utopiju, sopstvenu nadu u svetu u kojem je baš sve relatizovano, sopstveni identitet i smisao života. Ne samo na Bliskom i Srednjem istoku, već i u drugim zemljama u kojima žive, kao što su Francuska, Španija, Velika Britanija...
Pronalaze ga u vahabizmu, ne u tradicionalnom islamu. Tačnije rečeno, pronalaze ga u jednoj modernoj utopističkoj verziji zahteva za povratak na izvorne islamske tradicije. Oni su samosvojni, a u tradicionalnim društvima takva samosvojnost ne postoji.
U svojoj knjizi "Globalizovani islam" poznati francuski islamolog Olivije Roa tvrdi da su moderni džihadisti proizvod savremenog procesa globalizacije. On ukazuje na sličnosti "pogleda na život" današnjih džihadista i pripadnika ultralevičarskih organizacija, čije delovanje je potresalo Evropu (i Ameriku) sedamdesetih godina 20. veka.
Drugi islamolozi, kao najadekvatnije, prave poređenje današnjih džihadista sa anarhistima i drugim sličnim organizacijama koje su delovale u Rusiji krajem 19. veka. Džihadisti hoće da zadaju "odmerene" udarce sistemu i za to su spremni da žive ili umru – i jedno i drugo predstavlja smisao njihovih aktivnosti.
Danas se posebno ukazuje na to da se džihadisti distanciraju od bilo koje specifične zemlje ili kulture, kao i da je njihova "alternativa" isključivo džihad i vera. Smatra se da, uobičajeno, nisu politički aktivni. Za njih je sama politika zapadnjačka izmišljotina, protivna islamu kao takvom.
Savremeni islamizam se, stoga, sve češće određuje kao oblik nihilizma jer izražava gubitak poverenja u sve političke sisteme, u istoriju, u celokupni dotadašnji razvoj islamskog sveta i sveta u celini.
Za razliku od svih prethodnih verskih fundamentalističkih pokreta u islamskom svetu, savremeni džihadisti su protivnici bilo kakvog intelektualizma, ideologija i sličnih neislamskih "novotarija".
Američki analitičar arapskog porekla Valid Zijad, naglašava da upravo današnji džihadisti potencijalno predstavljaju najveću pretnju svim dosadašnjim islamskim tradicijama, razvijanim u 1.400 godina istorije islamskog sveta. Oni skreću islam na nepoznate i neizvesne staze.
Ostaje, međutim, tek da se vidi da li ovi nadnacionalni džihadisti govore u ime masa iz islamskog sveta.
Profesionalni diplomata i stručnjak za islam
[objavljeno: ]
