Izvor: Politika, 06.Feb.2014, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova antologija svetske priče
Naši poznati prevodioci Arijana Božović i Borivoje Gerzić priredili su antologiju svetske priče „Kule, gradovi. Majstori kratke proze od Gogolja do Fostera Volasa”, koja obuhvata blizu dva veka kratke priče i prati njene preobražaje, a objavili su je kao samostalno izdanje.
Ova knjiga predstavlja lep poziv na čitanje, kako je primetio prof. dr Aleksandar Jerkov, poseduje istorijsku dubinu jer je od Gogoljeve priče, iz 1836. godine, do priče Fostera Volasa, iz 2004. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošlo 170 godina. Jerkov je dodao da izbor sadrži i značajnu listu priča ženskih autora. U ovom izdanju zastupljene su priče pedeset tri strana pisca, tu su Edgar Alan Po, Turgenjev, Čehov, Džojs, Babelj, Hemingvej, Kafka, Borhes, Nabokov, Kortasar, Apdajk, Bukovski, Handke, Bernhard, Makjuan, …ali i četiri srpska pisca – Andrić, Kiš, Albahari i Basara.
Priče su prevedene sa jedanaest jezika, u čemu je učestvovalo trideset šest prevodilaca i predstavljeni su autori iz osamnaest zemalja. Deset priča prvi put je objavljeno na srpskom jeziku, to su kratke proze Roberta Luisa Stivensona, Ketrin Mensfild, Foknera, Apdajka, Ijana Makjuana, Alis Manro, Havijera Marijasa, Vilijama Trevora, Donalda Bartelmija, Andžele Karter. Na više od 500 stranica čitalac ima mogućnost da dobije i dodatne informacije o piscima, vremenu u kojem su priče napisane, životnim dobima u kojima su autori priče napisali, gde su priče bile prvi put objavljene i pod kojim naslovima. Tako saznajemo da je autor, koji je najmlađi objavio svoju priču, Tomas Pinčon, imao 22 godine kada je štampana njegova proza „Smrt i milost u Beču” 1959, a najstariji je Lav Tolstoj. On je imao 77 godina kada je njegova priča „Aljoša Lonac” objavljena 1911. godine. Gogolj i Po rođeni su iste godine, 1809, a najmlađi, Dejvid Foster Volas, vek i po kasnije, 1962. godine.
Prema rečima priređivača Arijane Božović i Borivoja Gerzića, Edgar Alan Po, Čehov i Turgenjev pojavljuju se među koricama ove knjige kao likovi u pričama Gazdanova, Karvera i Barnsa.
„Kod Singera i Apdajka pominju se stvarni, istorijski Kafka i Beket. Doris Lesing ispisuje omaž Babelju, dok u Basarinoj priči načas zatreperi duh Turgenjevljevog sreskog lekara, u Andrićevoj ’bauk izopačenosti’ E. A. Poa. Foknerova vinjeta poziva se na Homera, Novi zavet, Šekspira, T. S. Eliota, a Foster Volas odgovara fikcijom na filozofski tekst Ričarda Rortija. U naslovima priča, Bernhard se vraća Montenju, Kuci Hofmanstalu, dok Pinčon i Marijas citiraju Šekspira”, deo je predgovora ovom izdanju.
Priređivači takođe naglašavaju da ovaj izbor svesno sadrži blažu dominaciju angloameričkih autora, i da im je u njegovom ostvarenju podjednako pomoglo bogato prevodilačko i čitalačko iskustvo, te specifičan književni ukus.
„Cilj nam nije bio da prestavimo nacionalne književnosti, išli smo za onim velikanima koji su uticali i dalje utiču na druge pisce. Neke priče prvi put su prevedene, ali su i neke klasične kratke proze ponovo prevedene za ovo izdanje. Mnogo je pisaca i priča kojih smo se teškog srca odrekli, bilo zbog obima tekstova, bilo zbog osnovnog koncepta zbirke. I konačno, ma koliko da smo se trudili da budemo nepristrasni, ovaj izbor je nužno i subjektivan, pogotovo što je reč o dva priređivača, pa nije netačno reći da bi se pod istim naslovom mogao sastaviti i sasvim drugačiji izbor, zasnovan na drugačijem književnom ukusu”, reči su priređivača .
M. V.
objavljeno: 06.02.2014.
