Izvor: Blic, 25.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova Vlada - stari problemi
Tek što je izabrana, nova Vlada Srbije suočila se sa nepremostivim preprekama u Skupštini, iako u njoj ima poslaničku većinu. Tako, ni posle puna tri dana zasedanja Skupština, nije uspela da usvoji dnevni red koji je predložila Vlada. A on se sastojao od neodložnih i izuzetno važnih pitanja za ekonomski razvoj i međunarodni položaj Srbije. Reč je, primera radi, o predlogu zakona o ratifikaciji sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP) i energetsko-gasnog sporazuma sa Rusijom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o novoj rezoluciji o Kosovu itd. Umesto rasprave o predloženom dnevnom redu, opozicija (narodnjaci i radikali) zloupotrebom skupštinskog poslovnika izazvala je potpunu blokadu rada novoizabrane Skupštine, a time velikim delom i nove Vlade Srbije. Epilog je poznat - na samom početku četvrtog dana skupštinske „rasprave", predsednica Narodne skupštine prekinula je zasedanje i najavila njegov nastavak za 15 dana. Slučajno ili ne, istog dana, u kasnim večernjim satima, objavljena je vest da je posle 13 godina skrivanja uhapšen jedan od nekoliko najvažnijih haških optuženika Radovan Karadžić. Tako je, prekidom skupštinske rasprave o predloženom dnevnom redu, ujedno izbegnuto da se rasprava u „kozačkoj skupštini" proširi i ovim „vrućim" pitanjem.
Ali, ovoga puta krajnje destruktivno ponašanje opozicije u Skupštini Srbije nije bilo neočekivano. Naime, do pred sam kraj, što javnih, što tajnih međustranačkih pregovora o formiranju parlamentarne većine i izboru nove Vlade, radikali i narodnjaci čvrsto su verovali da će upravo oni, zajedno sa koalicijom SPS-PUPS-JS, doći na vlast u Srbiji. A onda su doživeli pravi politički brodolom i šok, nezabeležen u višestranačkoj i parlamentarnoj praksi Srbije posle 2000. godine. Naime, koalicija SPS-PUPS-JS je na nivou države prekinula pregovore sa njima i sklopila politički savez o formiranju vlade sa koalicijom „Za evropsko Srbiju", a u Beogradu razvrgla već potpisani koalicioni sporazum sa radikalima i narodnjacima. U skladu sa narodnom izrekom da „nije kome je rečeno već kome je suđeno", radikali i narodnjaci bukvalno su prošli kao naivni seoski mladoženja koga je dan uoči venčanja iznenada napustila verenica i udala se za svoju tajnu ljubav ili bolju priliku iz prvog komšiluka.
Kada je reč o novoj Vladi Srbije, nju očekuju svi dosadašnji krupni nerešeni unutrašnji i međunarodni problemi, a i novi zadaci, koji proizilaze iz vrlo teške ekonomske i socijalne situacije, praćene rastućom inflacijom i visokom nezaposlenošću, okončanja saradnje sa Haškim tribunalom, rešavanja statusa Kosova i ubrzanja evropskih integracija Srbije.
Položaj nove Vlade, posebno imajući u vidu ideološko-političku i programsku šarolikost koalicija i partija koje je čine, po mnogo čemu je specifičan i, zato, veoma težak. Pre svega, po prvi put posle 2000. godine, u Vladu je ušla SPS, do juče, uz radikale, najljući politički protivnik Demokratske stranke, koja sada čini okosnicu zajedničke vlade. Uz to, dobila je mesto zamenika predsednika Vlade i ministra policije, energetike itd., što po značaju znatno prevazilazi njen skroman, mada presudan, izborni rezultat. Doduše, SPS je već „debitovala", odnosno indirektno učestvovala u postoktobarskoj vlasti tako što je na osnovu koalicionog sporazuma sa DSS podržavala manjinsku vladu V. Koštunice od februara 2004. do maja 2007. godine.
Dugotrajani ali diskretni politički pregovori vrha DS sa koalicijom SPS-PUPS-JS doveli su do vrlo složenog i ambicioznog koalicionog političkog aranžmana. Iako on na prvi pogled sadrži u principu ista ključna pitanja kao i program prethodne vlade, njihov rang i prioritet su sada znatno drugačiji. Reč je, pre svega, o kombinaciji dva ključna i na prvi pogled teškog spojiva i ostvariva zadatka - ubrzani ekonomski razvoj i visoko razvijena socijalno-zaštitna funkcija države, što je novost u programima postoktobarskih reformskih vlada Srbije. Pošto je to, uz saglasnost i o nužnosti nastavka evropskih integracija i borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, glavno vezivno tkivo Vladinog programa, a od izuzetnog je značaja i za građane i za opstanak Vlade, logično je očekivati lojalno ponašanje koalicionih partnera i njihovo iskreno zalaganje za ostvarenje proklomovanih ciljeva Vlade.
Da je reč o čvrstom koalicionom savezu, govori i okolnost da hapšenje Radovana Karadžića (iako je SPS protiv hapšenja haških optuženika, tačnije za njihovu je dobrovoljnu predaju) nije destabilizovalo novu Vladu. Tim povodom, lider SPS-a i ministar policije I. Dačić izjavio je da pripadnici MUP-a nisu učestvovali u toj akciji. Osim što je reč o politički umirujućoj poruci članstvu SPS, verovatno je i tačno da je ovo hapšenje delo BIA. Pošto je lociranje R. Karadžića, po svoj prilici, izvršeno znatno ranije, ali nije bilo političke volje da se sprovede njegovo hapšenje, naročito uoči očekivanog formiranja vlade narodnjaka, radikala i SPS, BIA je novoj Vladi odmah ponudila dokaz svoje lojalnosti.
U svakom slučaju, hapšenje i predstojeće izručenje R. Karadžića trebalo bi da uskoro dovede do vidljivih i važnih „nagrada" za Srbiju od strane EU, pre svega u vidu „odmrzavanja" SSP, stupanja na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma i uopšte ubrzanja procesa pridruživanja EU. U suprotnom, položaj Vlade Srbije, posebno u očima građana, bio bi politički veoma oslabljen. Pri tome, ne treba imati iluzija da EU neće i dalje uporno insistirati na izručenju preostala dva haška optuženika, pre svega generala Mladića, kao uslovu Srbiji za sticanje kandidata za članstvo u EU.
Najzad, očekivano upostavljanje istovetne koalicione vlasti na nivou Beograda kao i na nivou države (uz isto rešenje na nivou AP Vojvodine, u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu) još je jedna bitna pretpostavka uspešnog sprovođenja ambicioznog i složenog programa nove Vlade. To je i pretpostavka usvajanja najavljene deklaracije DS i SPS o njihovom političkom pomirenju, koja bi, nesporno, imala pozitivan uticaj na jačanje preko potrebne klime političke tolerancije u Srbiji.
