Izvor: B92, 26.Dec.2014, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Notari: Propagandna tužba advokata
Javnobeležnička komora Srbije ocenila je da tužba AKB protiv nje ima propagandni karakter, te da nije zasnovana na činjenicama i pravničkim argumentima.
"Tužba AKB je isključivo propagandnog karaktera i predstavlja pritisak za vaninstitucionalno rešenje zahteva advokata", piše u saopštenju te Komore.
JBKS smatra da tužba AKB nije zasnovana na činjenicama i pravnim argumentima, već da je "usmerena ka medijima u cilju promovisanja nesumnjivo spornih zahteva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << štrajka advokata".
JBKS u saopštenju ocenjuje i da je tužba podneta nenadležnom sudu jer kaže da je za predmet tužbe nadležan Ustavni sud, a ne Viši sud u Beogrdu.
"Statut JBKS nije pojedinačni, već opšti pravni akt i shodno tome ocenu njegove zakonitosti može vršiti samo Ustavni sud", objašnjava se u saopštenju JBKS povodom početka suđenja i prvog ročišta po tužbi AKB protiv JBKS pred Višim sudom u Beogradu.
Javnobeležnička komora Srbije izražava stav da shodno Zakonu o udruženjima, AKB nema pravo ni da bude tužilac za pokretanje postupka za utvrđenje ništavosti akata JBKS jer nije član udruženja.
JBKS u saopštenju navodi i da tužba AKB nije podneta u zakonskom roku od 15 dana od izbora predsednika JBK od Agencije za privredne registre što je bilo još 18. avgusta, a tužba AKB je podneta 23. oktobra.
"Takođe, i zahtev (AKB) da se utvrdi neistinitost zapisnika je neosnovan", smatra JBKS i navodi da je prilikom odlučivanja na osnivačkoj skupštini u zapisniku konstatovano da je pristupilo 89 javnih beležnika što je, kako ukazuje JBKS dovoljan kvorum za rad skupštine.
Odgovarajući na stavove JBKS predstavnik AKB Nebojša Avlijaš ocenio je za Agenciju Beta da bi mera kojom bi se zabranilo delovanje JBKS zaštitila pravne interese advokature, grubo povređene nezakonitim konstituisanjem JBKS.
Ali, "zabrana rada samih javnih beležnika nije predložena", rekao je Avlijaš uz ocenu da je JBKS mogla da se organizuje tek 15 dana nakon imenovanja prvih sto javnih beležnika, jer je to zakonom određen broj, a ne ranije kao što je to učinjeno i kada ih je bilo 89.
"Nebitno je koliko ih je bilo prisutno na konstitutivnoj skupštini. Za konstituisanje JBKS bilo je potrebno da je prethodno imenovano svih 100 (a ne 89). Bez toga konstitutivna skupština ne može da se održi i JBKS ne može da bude osnovana", naveo je on.
Po njegovim rečima, pravni interes advokature je da zaštiti svoje vekovno pravo vršenja pravne pomoći, priznato Ustavom, što je advokatima oduzeto donošenjem Zakona o javnom beležništvu i osnivanjem i radom JBKS i beležnika.
Avlijaš podseća da Zakon o parničnom postupku omogućava svakom kome je pravni interes povređen, da može da ga zaštiti podnošenjem tužbe za utvrđenje što je AKB i učinila pred Višim sudom u Beogradu, koji je za suđenje stvarno nadležan po osnovu Zakona o uređenju sudova.
"Međutim, AKB od Višeg suda nije tražila ocenu zakonitosti statuta JBKS, već zaštitu svojih pravnih interesa, povređenih donošenjem tog statuta i nezakonitim konstituisanjem i delovanjem JBKS", naveo je Avlijaš i podsetio da rok za podnošenje takve tužbe ne postoji.
Avlijaš je naveo da rokovi od 15 dana na koje se pozova JBKS su rokovi koji su Zakobom o udruženjima propisani za članove tih udruženja, ali ne i za treća lica, kao što je AKB, čiji su pravni interesi povređeni nezakonitim konstituisanjem i radom JBKS.
