Izvor: Blic, 20.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nostalgija za valjevskim morem
VALJEVO - Za Milana Đurđevića, osnivača i frontmena rok benda „Neverne bebe", svaki dolazak u rodno Valjevo i odlazak iz njega, počinje i završava na reci Gradac. Najčistija i najhladnija reka u Srbiji i njen karakterističan šum velika su Milanova inspiracija. Imenom reke na kojoj je odrastao nazvan je drugi album „Nevernih beba", kojim je srpska rok muzika dobila jedan od najprepoznatljivijih instrumentala. Reka Gradac je ovekovečena i u spotu za jednu od pesama sa novog albuma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Nevernih beba".
- Gradac je moje detinjstvo, prvi koraci, prve ljubavi, porodica. U ovoj vodi vidiš pastelne boje, svoj svet i snove, estetiku života. Gradac se ogleda u mojoj ličnosti, tekstovima i pesmama koje pišem. Gradac je divljina, hladnoća, nepredvidljivost, spokoj i očuvana prirodna lepota nadohvat gradske vreve - priča Milan dok sedimo na obali valjevskog mora, kod čuvene Ilovačića vodenice i „Vidre".
Osim Gradca, Milana Đurđevića u sećanje na valjevsko detinjstvo vuče još jedna sitnica koja zavičaj znači.
- Vatreni sam navijač FK Krušik, kluba lokalnih okvira. Odrastao sam na tom stadionu u naselju Gradac, skupljajući lopte dok su bili srpskoligaši. Zato je svakog ponedeljka pratim šta je Krušik uradio u zoni. Čekam pravi trenutak da marketinški i na svaki drugi način pomognem tom klubu - kaže frontmen „Nevernih beba".
„Nevernih beba", jednog od najpoznatijih srpskih rok bendova, ne bi bilo da Milan nije odsvirao prvu igranku sa 11 godina u nekada kultnom valjevskom Domu omladine.
Patina tešnjara
- Sećam se da su me popeli na stoličicu, ali je meni od svirke tada bilo važnije da na tranzistoru odslušam prenos iz Splita, gde je igrao Metalac, tada prvoligaš u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu - kaže Milan dodajući da je život u Valjevu, sedamdesetih i osamdesetih godina, bio privilegija zbog jedinstvenog duha, energije i kulturnog identiteta. Iako su ta vremena iza nas, Milan tvrdi da Valjevo i dalje ima šta da pokaže čoveku koji prvi put dolazi.
- Tešnjar još ima svoju patinu i lepotu, kakvu nema nijedna druga stara čaršija u Srbiji, iako je naružen saobraćajem. Tu su plato i trg oko „Granda", zbog fenomenalne autentične arhitekture, spomenika Vojvodi i Desanki. Ne treba zaobići ni park Pećinu i vidikovac na Vidraku kod spomenika Stevanu Filipoviću, odakle pogledom i srcem možeš da obuhvatiš celo Valjevo i da se osećaš savršeno smirenim. Naša okolina ima ogromnu duhovnu energiju jer su tu manastiri Lelić, Ćelije i Pustinja, te Brankovina koja je zbog Nenadovića i Desanke pesma na mapi Srbije - priča Milan.
Društvo u „Džipsiju"
U Valjevu su, kako kaže, ostala samo dva urbana kafića, jedan od njih je „Džipsi" gde voli da u miru popije kafu i pročita novine.
- Ali valjevski duh je jak i postojan? Dođem u dva po podne da popijem kafu, a ostanem do deset uveče jer dođu svi prijatelji i priči nikad kraja - kaže Milan.
Smeta mu što je u njegovom rodnom gradu zavladala apatija koja je poništila prepoznatljivu urbanu kulturu zbog čega talentovani i uspešni odlaze iz Valjeva.
Iskonski zvuci u porodičnoj kući
- Nedostaje nam klub poput „Centrala" koji je ugašen pre desetak godina. Nije to bilo samo mesto za najbolje svirke i koncerte, već je bilo sedište kompletne kulturne urbane scene, od pozorišta do književnosti, mesto koje je mladima davalo šansu da se iskažu. Nedostaje nam profesionalno pozorište, a najviše nam nedostaju ljudi koji prepoznaju mentalitet grada i potrebu da bude bolji i originalniji od sličnih varoši - smatra Đurđević.
Svako približavanje tabli Valjeva na beogradskom putu, kako kaže, budi entuzijazam i inspiraciju, svaki odlazak je nostalgija, ali Milan Đurđević obećava da će se iz prestonice trajno vratiti u rodni grad. - Moja karijera ide tokom koji ne traži da budem u Beogradu, jer su tiraži i koncerti unapred rasprodati. Nigde nije bolje nego u porodičnoj kući u Dubrovačkoj ulici u Gradcu, gde noću možeš da čuješ reku, vozove koji prolaze i da stvaraš muziku. Uspešnih Valjevaca je mnogo u Beogradu. Hajde za promenu da se vratimo u naš grad. Ja ću biti na čelu kolone, sa barjakom, ako treba - kaže Milan Đurđević.
