Izvor: Blic, 30.Nov.2009, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nostalgija pod petokrakom
SFRJ se pretvorila u SRJ, SRJ preobličila u SCG, a SCG postala RS. Država u kojoj Beograđani žive tokom godina je gubila i slova i teritoriju, ali jedan deo naših sugrađana već skoro 20 godina ne želi joj dopustiti da izgubi i praznike. Nekadašnji Dan republike i juče je proslavljan širom Beograda.
„Kuću cveća", i inače jedan od najposećenijih beogradskih muzeja, juče je posetilo više stotina ljudi, dokazujući da mauzolej nije popularan samo kao turistička >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << atrakcija.
- Imali smo izuzetnu posetu. Posetilo nas je više od 30 delegacija, ukupno oko 300 ljudi. Posetioci jesu većinom bili borci, veterani, ali dolazili su nam i mlađi. Došle su i delegacije iz Zagreba i Sarajeva – rekli su u Muzeju istorije Jugoslavije.
Dan republike tradicionalno je proslavljen i u kafani „Korčagin". Radnici lokala poznatog kao utočište jugonostalgičara mogli su takođe da budu zadovoljni svojim 29. novembrom jer je njihovoj proslavi prisustvovalo preko 120 ljudi, sasvim dovoljno za jaku partizansku četu, koja je u prazničnoj ponudi uživala besplatno.
- Imali smo među gostima i književnike, umetnike i profesore fakulteta – rekli su u „Korčaginu".
Sasvim prikladno za kafanu koja nosi ime najpoznatijeg junaka socijalističke književnosti, praznični govor održao je general-pukovnik Stevan Mirković.
- Veselo je na našoj slobodnoj teritoriji. Slavimo kao nekada, imamo ono što u običnom životu više nemamo – pričao je nekadašnji načelnik Generalštaba JNA.
Proslava u kafani „Palilula".
Praznično je bilo i u kafani „Palilula". Grupa prijatelja čiji je „komandir" Veljko Vidaković nosio nostalgičnu pionirsku kapu i maramu dostojno je proslavila Dan republike uz odgovarajuću ikonografiju – zastavu sa zlatom uokvirenom petokrakom, crvene karanfile, Titov portret koji je komandir spasao iz nekadašnje „Beobanke" tokom velikog spremanja prostorija i bronzani profil nekada „najvećeg sina naših naroda i narodnosti".
- U „Paliluli" slavimo treći put, ali nismo propustili nijedan raniji 29. novembar. Dok je bilo Jugoslavije, slavili smo po Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji... Ne žalimo mi za sistemom, već za sretnim, bezbrižnim danima, mirnijim, staloženijim vremenom – pričao je Nešo Dorćolac, kako se predstavio.
Uz odgovarajući muzički program koji su činile pesme „od Vardara do Triglava", vod slavljenika planirao je da sledećeg 25. maja kroz Beograd pronese štafetu i ozbiljno pristupio izradi „jednogodišnjeg plana" koji će omogućiti da sledeći Dan republike bude proslavljen još uspešnije. U planiranju im je pomagao i jedan neočekivan gost.
- Ovo što imamo danas imitacija je svega. Juče sam, naravno, gledao derbi i nisam mogao da verujem. Sedamdesetih godina ono bi bio susret četvrte amaterske lige. Fudbal je tada bio ljubav i entuzijazam. Narod je 29. novembar koristio da obiđe svet, imao je novca i pasoš koji vredi. Zato se i, bar danas, osećam sjajno, jer sam u društvu ljudi, prijatelja, koji nisu to zaboravili – rekao je Milan Živadinović, nekadašnji trener Crvene zvezde, Jugoslavije, Iraka, Jemena, Gane i još ponekog nesvrstanog prijatelja, koji je u „Palilulu" došao da praznik proslavi porodično, ali se pridružio slavljenicima čim je u njima prepoznao „drugove" koji su uživali u tome što su, makar i na dan, to ponovo mogli da budu.
Izložba „Politika u umetnosti"
U Muzeju "25. maj” sinoć je otvorena izložba "Političke prakse (post)jugoslovenske umetnosti – Retrospektiva 01”.
- Ovo je prva izložba ovog tipa u našem gradu. Reč je o dokumentarnoj izložbi, koja istražuje šta su to političke prakse u umetnosti i šta je to Jugoslovenska istorija. Koncepti, teme i ideje koji su predstavljeni na izloženim eksponatima, nastali su u periodu od 1941. do 1980. Izložbu čini devet poglavlja, a svako je uredio neki od stalnih ili privremenih organizacija i grupa ljudi koji su se tokom nastajanja cele priče uključivali u rad na projektu – rekla je za "Blic”, Jelena Vesić, kustos izložbe.
Na projektu "Političke prakse (post)jugoslovenske umetnosti Retrospektiva 01” 2006. godine počela su da rade četiri nezavisne organizacije: Prelom kolektiv iz Beograda, WHW kolektiv iz Zagreba, kuda.org iz Novog Sada i CCA/pro.ba iz Sarajeva. Za posetioce izložbe pripremljen je i mali vodič u vidu knjige.
.jpg)
