Izvor: RTS, 08.Nov.2010, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nostalgija ili interes
Više od 70 odsto Hrvata podržava stvaranje zajedničkih preduzeća država nekadašnjih jugoslovenskih . Iako ekonomska saradnja Srbije i Hrvatske zaostaje za političkom, i Srbi i Hrvati smatraju da će zajednička preduzeća uskoro biti uobičajena.
Prema istraživanju marketinške agencije GFK, čak 72 odsto hrvatskih građana podržava stvaranje zajedničkih preduzeća nekadašnjih republika Jugoslavije. Iako su politički odnosi Srbije i Hrvatske, prema rečima najviših >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << državnih zvaničnika, u usponu, privredna saradnja nije srazmerna.
U Srbiji posluje preko 200 hrvatskih preduzeća, dok je u Hrvatskoj samo desetak naših. Ima li, posle ohrabrujućih izjava političara o dobroj saradnji, prostora da se i privredna saradnja poboljša?
Dvadeset godina posle raspada, tri nekadašnje republike Jugoslavije povezao je voz. Danas, sedam od deset Hrvata prihvatilo bi i druga zajednička preduzeća Srbije i Hrvatske.
Ni Srbi, izgleda, nemaju ništa protiv te ideje. Kažu da su Srbija i Hrvatska bile jedna država.
"Vreme je da se okrenemo jedni drugima. Dobra je Evropa, Zapad, Istok, ali mi smo na Balkanu i trebalo bi da se složimo", kaže jedan od anketiranih građana.
Raspoloženje građana, ali i dobar politički signal koji su nedavno poslali predsednici dve zemlje, privrednici vide kao ohrabrujuće.
"Bilo bi prirodno da je mnogo više preduzeća investiralo u Hrvatsku i u narednom periodu upravo takve vesti govore u prilog tome da će se pojačati saradnja i investicije srpske privrede u Hrvatsku", kaže Mihajlo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije.
"Hrvatska je do sada uložila u Srbiju 430 miliona evra. Ima prostora i za realizaciju srpskih projekata u Hrvatskoj, pre svega u nastupu na trećim tržištima. Firme su sada dobile i političku potvrdu i podršku za zajedničke projekte", kaže Dunja Konjevod iz Hrvatske privredne komore.
Otklonjene neke od barijera
Hrvatske firme su među značajnijim učesnicima privatizacije u Srbiji. Nasuprot tome, samo jednom srpskom preduzeću to je pošlo za rukom u Hrvatskoj - kompanija "Svislajon" kupila je "Eurofud market" u Sisku.
Neke od barijera izgleda da su otklonjene nedavnom posetom predsednika Tadića Vukovaru, a dosta se očekuje i od njegovog odlaska u Zagreb, krajem meseca, kada će ga pratiti i privredna delegacija Srbije.
Lider Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Vojislav Stanimirović kaže da privrednici nisu toliko zainteresovani za ulaganje u Hrvatsku, zbog toga što nema dobre volje sa hrvatske strane i dodaje da će dolazak privredne delegacije zajedno sa predsednikom nešto promeniti.
"Kao građaninu Hrvatske, meni je neugodno kada vidim koliko toga hrvatskog ima na policama marketa u Srbiji, a kako malo srpskog proizvoda ima u Hrvatskoj. Mora se dogoditi, ipak, neka nivelacija", kaže novinar iz Zagreba, Drago Pilsel.
Ako ne ranije, čvršća saradnja nesumnjivo će se ostvariti unutar EU, kada bi moglo da se stvori lokalno ili regionalno tržište.
A, da bi se za srpski i hrvatski proizvod dobio evropski novac, raspoloženje građana, prema mišljenju stručnjaka, trebalo bi da prati dobra reklama i zajednička taktika u nastupu na trećim tržištima.
