Izvor: Politika, 04.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Norveški rođendani
Gornji Milanovac – Poslednji sunčan dan u oktobru supružnici Eva i Olav Goberg, iz norveškog grada Sandefilda, iskoristili su da proslave svoje rođendane. Oboje su navršili 50 leta, a rođendanska torta se jela u hotelu "Neda" na Rudniku. Na rođendanskom slavlju veselilo se trideset i četvoro njihovih prijatelja i komšija sa severa i još toliko zvanica iz rudničkog kraja. Nisu izostale ni tri njihove kćeri, Turil, Ingun i Siri, kao ni Olavovi otac i majka.
– Zahvalan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam vam svima na darovima, posebno Anki i Dragoljubu Hadžiću na odlično organizovanom veselju u čast naših rođendana. Želeo sam da svojih prvih pet decenija života navršim u Srbiji, jer se osećam 70 odsto Srbinom – govorio je Olav kad je pred Evu i njega stigla rođendanska torta. Govorio je vrlo dobrim srpskim jezikom.
Prvi njegov susret sa našom zemljom dogodio se 1987. godine kad je polagan temeljac za Kuću jugoslovensko-norveškog prijateljstva, divno zdanje na istočnom rubu grada. Naši ljudi su, posle svečanosti, vodili svojim kućama goste na konak, pa se Olav obreo u domu Dragoljuba i Anke Hadžić iz sela Jablanica.
– Odmah smo se sprijateljili – seća se Dragoljub. – Olav je želeo da sa svojim novim prijateljem priča bez prevodioca, pa mi je predložio da me nauči da govorim engleski ili norveški jezik. Avaj, brate, rekao sam mu, ja brzo učim zanate, grafičar sam, a znam još napraviti što poželiš od kamena, drveta i kože, ali ne mogu lomiti jezik učeći strane reči. "Dobro, ako je tako, ja ću naučiti srpski", rekao je moj gost. Kad je, iduće godine, ponovo došao kod mene, razgovarali smo na srpskom – priča nam Dragoljub Hadžić.
Nije se, dakako, stalo na tome. Olav je Dragoljubovim sinovima pomogao da se školuju u Norveškoj, u najvećoj krizi kod nas odveo je, na dve godine, i Dragoljuba i našao mu tamo posla. Dragoljub je uzvratio poklonom placa na svojoj očevini u Jablanice gde danas niče Olavova kuća u stilu srpske neimarske tradicije, jer "kad Eva i ja okončamo radni vek, penzionerske dane ćemo ovde da trošimo". Kraj Olavove, uporedo, izrasta i kuća Dragoljubova, obe posve nalik jedna drugoj, kao jaje jajetu – lepo je da dobri prijatelji budu i prve komšije.
– Ima još veza porodice Goberg sa nama – dopunjava Dragoljubova Anka dotle rečeno. – Ana je profesionalna kuvarica i, pre dve godine, na milanovačkom takmičenju u kuvanju riblje čorbe osvojila je prvo mesto. A prošle godine njihova kćerka Turil je postala srpska snaha: udala se za našega Predraga Radojičića. Za sada oboje žive u Norveškoj.
Olav Goberg odavno gaji, ni njemu lako objašnjivu, naklonost prema Srbiji i Srbima. Tokom ratnih devedesetih mnogo se angažovao oko prihvatanja izbeglih iz Hrvatske i BiH, nalazio im posao, posećivao izbegličke kampove i pomagao. U svih 78 dana bombardovanja Srbije, 1999. godine, Olav je, bezmalo svakodnevno, pisao članke protiv NATO agresije u norveškom dnevniku "Aften posten", rizikujući neprilike sa zvaničnicima u svojoj zemlji. U to najteže vreme po nas, ostao je na čelu Norveško-jugoslovenskog društva i sačuvao ga od raspadanja.
No, vratimo se još jednom rođendanu. Svirala su dva orkestra: jedan iz Norveške u kojem su muzicirali po jedan Srbin i Grk i dva Vikinga, i drugi Miška Nikšića ovdašnjeg. Norvežani su se, bogme, rado hvatali u šumadijsko kolo. U programu rođendanske svečanosti bile su i posete Oplencu, Vraćevšnici i drugim mestima. Na gradilištu nove crkve u Jablanici, jedna Norvežanka je podigla iznad glave svoj šešir u nebo okrenutog otvora u koji su gosti spuštali priloge, a da niko ne vidi koliko ko prilaže. Za tili čas se zbralo 700 evra – skromna, ali od srca data pomoć za dovršenje bogomolje.
A najveća dobit za tridesetak Norvežana koji su prvi put kročili u Srbiju, po njihovom priznanju, jeste da su sa sebe sprali predrasude sa kojima su pošli od kuće. A to je da su Srbi opasni primerci ljudskog roda, pleme divlje i – nekultivisano nadasve.
[objavljeno: ]
