Izvor: Danas, 17.Jun.2016, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Norveška (2): Sva pitomost juga
Erling odjednom čini da sve ljude sa Severa doživljavam kao hamsunovske likove, potpuno neustrašive pred okrutnom prirodom i takvim okolnostima kao i s onim istim hamsunovskim, veoma germanskim, shvatanjem romantike.
Daleko je ovaj jug od severa, kako to i inače biva, i ne samo u Norveškoj. Stotine ostrva rasuto je duž obale kobaltno plavog Skagerakk-a u istovremeno pitom i spektakularan pejzaž. U šarmantnom i bogatom Grimstadu, Knut Hamsun je proveo, uglavnom ne svojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << voljom, njegove poslednje godine. Grad je pun studenata i ima mali, kaldrmisan centar.
Početkom leta - oko prvog juna, dolaze skuše. More, koje je ujutru mirno kao staklo, počne da vri od jata ove proždrljive i nimalo lukave ribe, koju mogu da ulove i najneiskusniji ribolovci-amateri. Njihovi čelično plavi oklopi presijavaju se na jakom suncu, koje čini predeo tako jasnim i bistrim, da čovek opaža, čak i gledajući nikud odredjeno, i najsitniji detalj, svaki list. Ni traga od nekog južnjačkog sfumata!
Pitomo je na jugu, ima još pobožnih ljudi, posebno medju starima, i mnogo belih, jednostavnih Molitvenih kuća na ostrvima. Sa jednodušnom antipatijom prema svemu što je luksuzno, razmetljivo i preterano, gradili su ih, kao i crkve, svedeno. Za razliku od Švedske, Norveška nije imala buržoaziju i nikad nije zavolela raskoš i rasipanje. Sever za to kao da nije imao razumevanja, a ni do danas ga nije stekao - uprkos nafti.
Od juga do severa, uvek prozorima tražeći more, ma koliko ono udaljeno bilo, stoje crvene, bele i plave norveške drvene kuće, jos uvek - ognjišta, stisnuta izmedju vode i kamena, čekajući da sine, kao jedino vedro Munkovo platno, posvećeno domovini.
