Izvor: Blic, 08.Apr.2012, 08:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Noćni leptir pretvoren u kiborga

U naučnim laboratorijama uzgajaju se bubašvabe, noćni leptiri, gliste i puževi, koji treba da posluže za proizvodnju energije ili kao minijaturni, neupadljivi izviđači. Da li je reč o nauci ili u laboratorijama nastaju neobični kiborzi?

Danijel Šerson sa Univerziteta Kejs Vestern Rizerv razvio je gorivnu ćeliju koja proizvodi električnu struju pomoću krvi bubašvabe, tačnije, šećera iz njene krvi. Šersonov tim je mini-elektranu ugradio u zadnji deo tela bubašvabe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde je dva i po sata proizvodila struju.

Minijaturna gorivna ćelija sastoji se od snopa ugljeničnih nanocevčica, debljine nekoliko milionitih delova milimetra, smeštenih u staklenu cevčicu širine 0,05 centimetara. Ugljenične cevčice koje provode struju služe kao elektrode. Naučnici su anodu obložili sa dva enzima, koji pokreću biohemijske reakcije, a samim tim i protok struje.

Rezultati su zasad skomni, jer je pri naponu od 9,2 volta bubašvaba proizvela maksimalno 100 mikrovata po kvadratnom centimetru.

Sada naučnici rade na poboljšanju materijala od kojih su napravljene elektrode, smanjivanju gorivne ćelije i konstrukciji ugradivih generatora električnih impulsa.

Generator impulsa će biti povezan s nervnim sistemom insekta i koristiće deo energije koju proizvodi gorivna ćelija za nadraživanje određenih nerava. Šerson veruje da će na taj način moći da upravlja bubašvabom kiborgom.

„Ako mu ugradimo senzor, insektom ćemo moći daljinski da upravljamo i koristimo ga za otkrivanje otrovnih gasova", kaže Šerson.

Noćni leptir na daljinsko upravljanje je projekat koji finansira američka vojska. Vojska se nada da će leptire na daljinsko upravljanje u budućnosti moći da koristi kao neupadljive izviđače.

Pacov koji proizvodi struju

I francuski naučnici okupljeni oko Filipa Senkina, koji predaje medicinsku informatiku na Univerzitetu Žozef Furije u Grenoblu, napravili su gorivnu ćeliju na biohemijski pogon, koja je, međutim, efikasnija od Šersonove. Matricu od ugljeničnih nanocevčica, natopljenu enzimima, naučnici su implantirali pacovima. Gorivna ćelija je jedan mesec proizvodila struju od jednog vata po kvadratnom centimetru. "Cilj nam je da razvijemo veštački mišić koji zatvara bešiku. A energiju za upravljanje obezbeđuje šećer u krvi”, objašnjava Senkin.

Nastavak na Blic...