Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Dec.2017, 13:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noćne smene donose brojne zdravstvene probleme
Širom sveta milioni ljudi rade noću o čemu nema puno službenih podataka, ali po jednoj studiji Univerziteta Princeton između 7 i 15 posto radne snage u industrijaliziranim zemljama uključeno je u neku vrstu noćnog rada, uprkos dokazima o njegovom štetnom delovanju na zdravlje, piše BBC.
"Ključni problem je naš unutrašnji biološki sat koji je namešten na spoljašnji svet, odnosno na izlaganje ciklusima svetla i tame", rekao je Russell Foster, stručnjak za probleme >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa spavanjem i profesor na Oxfordu.
On pojašnjava mehanizam delovanja biološkog sata kod ljudi i kaže da njegovo zanemarivanje aktivira stresni mehanizam. Stres povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak jer se organizam priprema odgovoriti na potencijalnu pretnju koja zapravo ne postoji - mi smo samo na poslu", istakao je Foster.
Povišen nivo stresa može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti ili metaboličkih abnormalnosti poput dijabetesa tipa 2. Stres otežava i rad imunološkog sistema što je dobra podloga za više stope raka debelog creva ili raka dojke.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) klasificirala je noćni rad kao mogući uzročnik raka.
To su dugoročne posledice, ali nedostatak sna uzrokuje i one akutne. Najvidljiviji je umor, zbog čega informacije ne primamo na pravi način, društvene signale pogrešno interpretiramo te gubimo mogućnost empatije.
Radnici u smenama pate i od srčanih problema koji su uzrokovani kontinuiranim radom koji je u suprotnosti s biološkim ritmovima.
A dodatno, kao što zna svaka osoba koja je radila noćne smjene, nakon njih nije lako maknuti prste od nezdrave hrane. Postoje istraživanja koja kažu da se konzumacija ugljenohidrata penje za 35 do 40 posto nakon samo četiri do pet dana smanjenih sati noćnog sna zbog povećanog nivoa hormona grelina koji reguliše našu glad.
On nas čini gladnima i podstiče na konzumaciju šećera i ugljenohidrata.
Osim češćih zdravstvenih pregleda, ljudi koji rade noću bi zbog rizika od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkih poremećaja poput dijabetesa trebali nadohvat ruke imati zdravu hranu, pre svega voće.
Marco Hafner s istraživačkog instituta Rand Europe kaže da vlade sve više postaju svesne tog problema pa je tako Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD-u proglasio nedovoljno sna javnom zdravstvenom epidemijom. Dakle postoji sve veća svest da je nedostatak sna javnozdravstveni problem.
Budući da je toliko dokaza o zdravstvenim rizicima noćnih smena postavlja se pitanje zbog čega se ljudi na njih odlučuju: dok neki nemaju izbora, neki ih i preferiraju.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
