Izvor: Politika, 27.Okt.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noć sa studentima
Budući umetnici štrajkuju skoro dve nedelje. Kažu da imaju visoke proseke i da po bodovima, zakonu i pravdi država za njih mora da nađe para
Dva sata pred ponoć, iz beogradske Knez Mihailove skrećemo u Rajićevu koja je sablasno prazna. Natpisi na zgradi sa brojem 10, upaljena svetla i veliki crni transparent koji podseća na flor i na kojem je ispisano „blokada“ govori da se tu ipak nešto dešava.
Vrata su zaključana. Pozivamo telefonom Milenu, koja nas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ubrzo propušta u sedište najnovije bune studenata Univerziteta umetnosti, koja se proteklih dana proširila i na komšijski Univerzitet u Beogradu.
Studenti Fakulteta likovne umetnosti drže ovu zgradu u blokadi 11. dan, tražeći od prosvetnih vlasti školovanje o trošku države.
– Mi nismo lenji niti loši studenti, većina ima prosek iznad osam i devet, položili smo sve ispite i imamo maksimalnih 60 bodova. Ispunili smo sve zakonske uslove za budžet, a takođe tražimo da se oslobode školarine oni koji su preneli dva teorijska ispita, kao i da se na master upišu svi oni koji su ispunili uslove za to – pričaju nam akademci koje zatičemo na hodnicima dok ulazimo u glavnu „revolucionarnu“ prostoriju.
To je zapravo učionica sa stolicama iz prošlog veka, kredom i tablom, zidovima punim napuklina i kreča koji se ljušti. Za jedinim stolom, između gomile papira i kuvala za kafu, Nadežda na laptopu kuca izveštaj za taj dan, šalje saopštenja za javnost... Oko nje Darko, Lazić, Stefan, budući veliki vajar, Marija, Pavle, Katarina... Ima ih sa svih strana, od Užica, Niša i Čačka do Makedonije.
– Ovo nam je prvi put da se organizujemo, ovde su studenti druge i treće godine i mastera i mislim da smo dobri za sada – priča Lazić dok zavija duvan, jer kaže, para za cigarete nema.
Jovana je upravo diplomirala, ali je došla da pruži podršku mlađim kolegama. Naše pitanje šta će da radi pošto je dobila diplomu, izaziva buru smeha i odgovore: „u ’Maksiju’, ’Bus-plusu’, na pijaci...”
Dok dogovaraju strategiju za naredni dan, Stefan pokazuje na pisma podrške kojima je oblepljen zid, od roditelja (jedno pismo je potpisano sa „borbena mama“), kolega sa univerziteta iz Danske, Beča, Ljubljane, Skoplja... Plenum Filozofskog fakulteta iz Zagreba poručuje da istraju u borbi.
– Razočaralo me je da akademska, demokratska, ljudska pravila ne važe i da privlačimo pažnju tek kada se protest radikalizuje, kada smo uzeli ključeve i blokirali fakultet. Svi apeluju na nas da komuniciramo sa upravom putem predstavnika, parlamenta, ali mi smo to pokušavali sve vreme, svaki dan razgovaram satima sa prodekanom, ali te reči idu u prazno – kaže Milena.
Ona živi sa sestrom u domu, brat takođe studira, i on je u domu, jer drugačije ne bi mogla porodica da školuje troje studenata. U indeksu joj je prosek 9,84, stipendista je Fonda za mlade talente i ogorčena je što će verovatno izgubiti stipendiju uprkos vrlo visokom proseku jer nije na vreme upisana na budžet. Kaže i da u medijima uglavnom izlaze pogrešne informacije i čast joj je što ih je obišla „Politika”, koja se u njenoj kući čita 60 godina.
Studenti svake noći imaju neke aktivnosti, gledaju filmove, održavaju fejsbuk stranice, informišu se putem interneta... Na spavanje se ide rano, jer su svi već jako umorni, neki od njih provode i nekoliko noći i dana na fakultetu.
Penjemo se na sprat, između skulptura i cveća, šokirani stanjem u kojem je zgrada fakulteta, koju bi, čini nam se, lakše bilo srušiti i izgraditi novu, neko menjati vrata, sređivati toalete...
– Ovo su naši uslovi studiranja za školarinu od 150.000 dinara. Za te pare dobijemo papir, boje i linoleum dok ih ima. Uglavnom kupujemo sve sami, a na grafici plaćaju gotovo sulude cifre jer je papir jako skup. Zameramo i profesorima što nemaju aktivnu umetničku karijeru, predaju stvari na osnovu iskustva od pre 20 godina – pričaju nam studenti dok prolazimo kroz hodnike na spratu.
Razmeštaju ležajeve u dve prostorije, a čini nam se da će se pod od drvenih dasaka svakog časa srušiti na one dole okupljene oko laptopa. „Spavaće sobe“ su zapravo ateljei, kojima se šire teški mirisi slikarskog pribora.
Gasi se svetlo, a kroz velike prozore dopire svetlost iz Knez Mihailove. Kažu nam da nikada nisu svi budni, nema ni potrebe, ali da dole uvek ima redara. Nekada ih obiđu i mahom, stariji sugrađani i pruže podršku, ali je prošle noći bilo mirno.
U rano jutro budi se ko kako stigne i kuva kafu, „proverava” frižider u kuhinji. Svi su do osam na nogama i otključavaju vrata, jer stižu zaposleni u studentskoj službi...
Oni koji su ovde proveli noć, kada im stigne „smena“, odlaze u studentske domove. Većina ih je u „Studenjaku“.
Sandra Gucijan
objavljeno: 27.10.2012.
