Izvor: Večernje novosti, 08.Okt.2013, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelovci - majska deca
Dodelom nagrade za medicinu dvojici Amerikanaca, Džejmsu Rotmanu, Rendiju Šekmanu i Nemcu Tomasu Sidofu, u ponedeljak je započela sezona Nobelovih priznanja. Dok se iščekuju imena dobitnika Nobela za fiziku, hemiju, ekonomiju, književnost i mir, pažnju privlače zanimljivosti iz istorijata nagrade koju je dobilo 838 osoba, od kojih su 44 žene, kao i 24 organizacije. Porodica Alfreda Nobela, koji je testamentom ostavio imetak jednoj fondaciji, pokušala je da poništi oporuku, pa je tek pet >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << godina posle njegove smrti, 1901. godine dodeljena prva nagrada. Iako su prema želji Nobela samo živi ljudi mogli da budu nominovani, dobitnici Nobelove nagrade za mir Dag Hamarskjeld 1961. i književnost Erik Aksel Karlfedt 1931. su posthumno nagrađeni. Umrli su između nominacije i proglašenja. Među pet naučnika koji su nagrađivani više puta najpoznatija je Marija Kiri, dok je američki hemičar Lajnus Poling 1954. dobio najpre Nobelovu nagradu za hemiju, a 1962. i za mir. Bio je veliki protivnik nuklearnih testiranja. Dobitnici Nobela za mir vijetnamski političar Le Duk To i za književnost francuski pisac Žan-Pol Sartr odbili su da prime nagradu. Sartr je odbijao javno odavanje počasti, a Le Duk To nagradu nije hteo da primi zbog situacije u Vijetnamu. Nemačkim naučnicima u doba Hitlerove vladavine bilo je zabranjeno da prihvate nagradu. Diplomu i orden primili su tek posle rata, ali novac, koji danas iznosi 1,2 miliona dolara, više ih nije čekao. Najviše Nobelovih nagrada je pripalo Amerikancima, pa Nemcima, Britancima i Francuzima. Najčešći datumi rođenja dobitnika su 21. maj i 28. februar, a prosečna starost im je 59 godina. Najmlađi laureat bio je fizičar Lorens Brag sa 25 godina, a najstariji, dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju Leonid Hurvic i Lojd Šepli imali su 90, odnosno 89 godina. STROGO POVERLJIVO Rasprave o nagradama vode se u najstrožoj tajnosti, a detalji diskusija objavljuju se tek posle 50 godina. Izuzetno je retko da „procuri“ ime dobitnika, ali je 2010. švedski list „Svenska dagbladet“ dobio dojavu da je pionir vantelesne oplodnje Robert Edvards osvojio „Nobela“ za medicinu.
Nastavak na Večernje novosti...
