Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu 2022: Dobitnik švedski genetičar Svante Pabo koji istražuje DNK neandertalaca

Izvor: B92, 04.Okt.2022, 09:41

Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu 2022: Dobitnik švedski genetičar Svante Pabo koji istražuje DNK neandertalaca

Švedski genetičar dobitnik je nagrade za rad koji ima veliki udeo u istraživanju ljudske evolucione istorije. I njegov otac je bio dobitnik Nobelove nagrade.

Švedski genetičar Svante Pabo dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu.

Obrazlažući nagradu, Nobelov komitet je saopštio da je Pabo "postigao nešto naizgled nemoguće", kada je sekvencirao prvi genom neandertalca i otkrio da se homo sapiens ukrštao sa neandertalcima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Izveo je, kako su dodali, "senzacionalni" podvig jer je otkrio i ranije nepoznatu, a srodnu vrstu ljudima - Denisovu.

Dokazi za njegovo otkriće prvi put su se pojavili 2010. godine, kada je Pabo pronašao metode kako da izdvoji, sekvencira i analizira drevni DNK iz kostiju neandertalca.

Zahvaljujući njegovom radu, naučnici sada mogu da uporede genome neandertalaca sa genetskim zapisima današnjeg čoveka.

Pabo je rođen u Stokholmu 1955. godine i odrastao je sa majkom, estonskom hemičarkom Karin Pabo. Njegov otac je bio biohemičar Sune Bergstrom, koji je podelio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu sa Bengtom I. Samjuelsonom i Džonom R. Vaneom 1982. godine.

Naučnici su 2008. godine pronašli kost prsta staru 40.000 godina u pećini Denisova u Sibiru.

Profesor Pabo je uspeo da sekvencira uzorak DNK i rezultati su pokazali da se radi o ranije nepoznatom homininu - poznatom kao Denisovi.

Sekvenciranje genetičkog koda je proces koji ukazuje na koji način se organizam razvija, raste i nastaje.

Istraživanja su pokazala da se Homo sapiens razmnožavao sa Denisovima.

Šest odsto stanovnika jugoistočne Azije ima DNK Denisova.

Švedski genetičar je za vest da je dobitnik Nobelove nagrade saznao tek jutros kada ga je pozvao Tomas Perlman, sekretar Nobelovog komiteta za fiziologiju i medicinu.

"Bio je oduševljen, ostao je bez reči. Veoma srećan", rekao je profesor Perlman.

Nagradu dodeljuje Švedska akademija nauke, a dobitniku sledi i 10.000.000 švedskih kruna (oko 912.000 evra).

2021 - David Džulijus i Ardem Pataputijan dobili su nagradu za rad o tome kako telo reaguje na dodir i temperaturu.

2020 - Majkl Hjuton, Harvi Alter i Čarli Rajs za otkriće virusa hepatitisa C.

2019 - Peter Ratklif, Vilijam Kelin i Greg Semenza otkrili su kako se ćelije osećaju i prilagođavaju nivoima kiseonika.

2018 - Džejms P Alison i Tasuku Honjo za otkriće kako se boriti protiv raka koristeći imunološki sistem tela.

2017 - Džefri Hol, Majkl Rosbaš i Majkl Jang za otkrivanje kako tela održavaju cirkadijalni ritam ili telesni sat.

2016 - Jošinori Ohsumi za otkriće kako ćelije ostaju zdrave recikliranjem otpada.

2015 - Vilijam C. Kembel, Satoši Omura i Juju Tu za otkriće lekova protiv parazita.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.