Izvor: Blic, 14.Jul.2009, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobelova nagrada, šta je to
Odgovor većine na ovo pitanje je oskudan i površan i uglavnom se svodi na pojam o nekom Nobelu koji je ko zna kako i zašto dospeo u ime ove nagrade. Radi se zapravo o najvrednijoj godišnjoj nagradi koja se dodeljuje svake godine počevši od 1901. (sa izuzetkom ratnih godina 1940-1942) na dan Nobelove smrti (10. decembar).
Nagrada se dodeljuje pojedincima ili organizacijama bez obzira na narodnost, koji su stekli najviše zasluga za čovečanstvo otkrićima u oblastima fizike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hemije, medicine ili fiziologije, stvaranja književnog dela koje se posebno ističe plemenitošću ideje i uspešnim zalaganjem na radu oko „širenja bratstva među narodima, smanjenja ili ukidanja stajaćih vojski i osnivanja, odnosno povećanja broja mirovnih kongresa (mir)”. Nagrada za književnost smatra se velikim međunarodnim priznanjem koje nagrađenom automatski obezbeđuje nove mase čitalaca, a sama je po sebi dovoljna da pisca učini milionerom. Visina nagrade jednaka je za svih pet kategorija, ali iznos nagrade nije svake godine isti jer zavisi od veličine fondova i njihove rentabilnosti (kreće se do oko 700.000 švedskih kruna).Nagradu za mir dodjeljuje komisija od pet članova kojima mandat traje šest godina, a bira ih norveški Storting (parlament). Dobitnike ostalih nagrada uređuju posebne komisije ovih naučnih ustanova: Kraljevske švedske akademije nauka (za fiziku i hemiju), Karolinškog medicinskohirurškog instituta (za medicinu i fiziologiju), Švedske akademije (književnost). Komisijama pomažu u radu posebni Nobelovi instituti. Nagrada se može razdeliti, ali najviše među tri dobitnika, a može da se uopšte i ne podeli ako neka komisija smatra da je niko nije zaslužio.
Svaka nagrada se, međutim, mora podeliti barem jednom u pet godina. Dosada su jedino M. Curie i L. Pauling primili po dve nagrade, i to iz dva različita područja. Dve nagrade iz istog područja dodeljene su ženevskom Međunarodnom odboru Crvenog krsta. Od 1937. do 1945. nacistički režim zabranio je Nemcima da prihvate Nobelove nagrade. Godine 1968. osnovana je nova Nobelova nagrada za najuspešnije radove i istraživanja s područja ekonomskih nauka.
Interesantno je spomenuti da je već bilo slučajeva da izabrani nobelovac neće da bude nobelovac. Prvi put se to desilo u toku Prvog svetskog rata kada je Erich Ayel Karlfeldt, jedan od pesničkih prvaka Švedske, Nobelovu nagradu odbio. Bio je, naime, stalni sekretar Švedske. akademije i član komisije za Nobelovu nagradu i nije, kako se to danas kaže, hteo da bude u sukobu interesa. Ipak nije uspeo: nagrada mu je dodeljena kasnije, 1931. posle njegove smrti.
Iako je izgledalo da je Nobel za vreme života bezdušno zgrtao novac prljavim poslovima i prodajom smrtonosnog dinamita, iza te komercijalne strane krila se jedna kompleksna i samokritična ličnost. „Trgovina eksplozivom upravo me je satrla. Stalno se spotičeš o nesretne slučajeve, sputan si propisima, birokratijom, pedanterijom, lopovlucima i drugim tegobama. Čeznem za mirom, a hteo bih svoje vreme posvetiti naučnom istraživanju, što je nemoguće”, pisao je Nobel.
Geslo nagrade
Geslo nagrade za mir: Pro pace et fraternitate gentium, tj. Za mir i bratstvo naroda.
Geslo svih ostalih nagrada: (ovaj tekst se nalazi na poslednjoj strani Nobelove medalje i to je citat iz Vergilijeve Eneide) koji glasi: Inventas aut qui vitam excoluere per artes, tj. Lepo je ulepšati život pomoću novih umeća.
E. B.
Statistika nagrada
Najstariji laureat (dobitnik) je prof. Frensis Peyton Rous (SAD) koji je 1966. dobio nagradu za medicinu u 87. god.
Najmlađi laureat je prof. Sir William Bregg koji je u 25. god., 1915. dobio nagradu za fiziku.
Najviše 3 nagrade: Međunarodni komitet Crvenog krsta (osnovan 1863) za mir 1917, 1944. i 1963.
Po dve nagrade: Dr Linus Karl Pauling, SAD za hemiju 1954. i mir 1962; Marija Sklodowska-Curie 1903. za fiziku i 1911. za hemiju; Ured visokog komesara UN za izbeglice, Ženeva (osnovan 1951), za mir 1954. i 1981.
Najviša nagrada : 4.000.000 šved. kruna, 1990, oko 450.000 funti.
Najniža nagrada: 115.000 šved. kruna, 1923, oko 6.620 funti.
Prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu bila je Šveđanka Selma Lagerloef 1909. za književnost.
Naš nobelovac: Ivo Andrić, nagrada za književnost, roman „Na Drini ćuprija”.
Nobel je bio hemičar
NOBEL ALFRED BERNHARD, švedski hemičar, rođen 21. oktobra 1833, umro 10. decembra 1896, bio je sin vlasnika fabrike mina, gde je radio na usavršavanju eksploziva. Nakon prvih neuspelih pokušaja sa smešom nitroglicerola i baruta (u toku kojih su se uzastopno događale teške nesreće, a u jednoj od njih život je izgubio i njegov mlađi brat) slučajno, 1867, otkriva da se glavna mana nitroglicerola - njegova prevelika osetljivost - može u priličnoj meri otkloniti dodavanjem infuzorijske zemlje. Tako dobijeni eksploziv nazvao je dinamit. Godine 1875. prvi je proizveo tzv. praskavu želatinu, a 1886. bezdimni barut belistit. Većim delom (31 mil. šved. kruna ili 2 mil. funti sterlinga) golemog imetka, koji je stekao proizvodnjom eksploziva i eksploatacijom izvora nafte u Bakuu, Nobel je testamentom osnovao fond za nagrađivanje najznačajnijih naučnih i književnih dostignuća.
