Izvor: Blic, 19.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nobel piscu nomadu
Najčitaniji i najprevođeniji francuski pisac Žan-Mari Gustav Le Klezio dobio je u četvrtak, 9. oktobra, u Stokholmu, Nobelovu nagradu za književnost. Tokom četrdeset pet godina njemu su dodeljivane i brojne druge nagrade. Prvu od velikih nagrada, „Renodo", dobio je za prvi roman „Zapisnik". Imao je dvadeset tri godine.
A tog istog 9. oktobra po podne, u 15 i 50, improvizovana je konferencija za štampu u Galimaru, njegovoj izdavačkoj kući, oduvek. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Uzbuđenje je veliko. Uzani hodnici i neveliki salon gde se održava konferencija prepuni su novinara, domaćih i stranih. Napokon, stiže i dobitnik Nobelove nagrade. Visoka silueta, jednostavan i elegantan u marinskoplavom odelu. Pravo je čudo da se ovaj večiti nomad i zatekao u Parizu u tom času. Na konferenciji za štampu bio je uzbuđen: „Ovo je fantastična novost, nisam se za nju pripremio. Vest o nagradi sam dočekao sa nevericom i radošću." Njegov glas je lep, dubok i zvučan.
Novi dobitnik Nobela želi odmah nešto da izjavi: „Romansijer nije filozof, nije tehničar jezika, on je onaj koji piše da bi postavio važna pitanja." Po njegovom mišljenju, neophodno je nastaviti sa čitanjem romana jer su oni nezamenljiv način istraživanja sveta. Na pitanje novinara da li pisac mora biti angažovan da bi dobio Nobelovu nagradu, Le Klezio odgovara: „Trebalo bi prvo definisati šta tačno podrazumeva izraz 'angažovan’. Mene ozlojeđuje mnogo toga u svetu, a pre svega nasilje i nepravda." Na sledeće pitanje o finansijskoj krizi, odgovorio je da nije nikada imao posla s bankama. „Uostalom i prezadužen sam", dodao je. Na komentar: „Više niste", samo se nasmejao.
Popularna štampa kojoj je u drugom planu Le Kleziova književnost, sva je požurila da se utrkuje u komplimenima njegovom fizičkom izgledu. Tako u jednim od novina čitamo da je ovogodišnji nobelovac lep kao Piter O’Tul u filmu „Lorens od Arabije".
Ipak, nije da u vezi s Le Kleziom nema ponešto romantično. Mauricijus oseća kao zavičaj. Rođen je u Nici, ali su mu se preci još u 18. veku iselili iz Bretanje na ovo ostrvo. Nobelovu nagradu je zato posvetio „svojoj domovini u malom". Vezan je takođe i za porodične bretonske korene. Nije propustio da spomene teškoće s kojima se susreću pisci kreolskog jezika kada traže izdavača u Francuskoj. Sa lakoćom čoveka čija je domovina svet, prelazi zatim sa francuskog na engleski i odmah na španski jezik.
Le Kleziovo delo sastoji se od pedesetak naslova među kojima su priče, romani, eseji, albumi fotografija, članci, predgovori i prevodi knjiga indijanske mitologije. Najznačajniji su mu romani: „Groznica", „Tera amata", „Rat", „Pustinja", „Afrikanac", „Tragač za zlatom", „Oniča", „Zvezda lutalica", „Revolucije", „Uranija", „Tužbalica o gladi". Ovaj poslednji roman inspirisan je događajima iz života piščeve majke Etel Bren od 1930. do 1940. Nakon bankrotstva njenog oca, tada desetogodišnja Etel upoznala je siromaštvo i glad. Prve rečenice ovog romana glase: „Poznajem i ja glad, osetio sam je. Bio sam još dete kada se završio rat i trčao sam s ostalim dečacima za američkim kamionima. I ja sam pružao ruku da uhvatim neki od paketa sa hlebom, čokoladom ili žvakaćim gumama koje su nam vojnici nemarno bacali""
Kao i svaki pisac, pa i više nego drugi, Le Klezio ima magične reči koje čitaoci poznaju. Reč „srce" je verovatno njegova ključna. Na početku karijere svrstavan je među autore „novog romana", pošto sa zebnjom govori o našem zabrinjavajuće čudnom svetu. „Zapisnik" je avangardna knjiga koja se ponekad poredi sa Kamijevim „Strancem". Glavni junak, Adam Polo, usamljeni mladić, begunac iz psihijatrijskog azila, živi u kući kraj mora i posmatra svet kroz prizmu pomućene svesti.
Ima već trideset godina godina kako ovaj pisac živi sa suprugom i dve kćeri između Pariza, Nice i Albukerka u Novom Meksiku. Kao moderni nomadi, oni idu od mesta do mesta i svaki put spuštaju svoje kofere na bar šest meseci. Sve o tim putovanjima saopštavaju njegove knjige, uvek na iznenađujući, nov način. U jednoj od njih, ponajviše autobiografskoj, poverava nam svoju skrivenu želju: „Da budem u usti mah i ovde i tamo, da postojim u svakoj od različitih priča""
