Izvor: Blic, 06.Jan.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njujork tajms: Moguće neželjene posledice nezavisnosti Kosova
Početkom ove godine predsednik SAD Džordž Buš i lideri EU najverovatnije će priznati nezavisnost Kosova, bez obzira na žestoko protivljenje Srbije i Rusije, navodi "Njujork tajms" i ističe da bi takva odluka mogla imati neželjene posledice.
U tekstu profesora sa Univerziteta Prinston Gerija Basa navodi se da će se Republika Srpska, u slučaju da Kosovo dobije državnost, naći u iskušenju da pođe istim putem, čime će Bosna biti prepolovljena, dok je, istovremeno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Belgija opsednuta razgovorima o "baršunastoj revoluciji" kojom je 1993. podeljena nekadašnja Čehoslovačka.
"Bez jasnih standarda kojima bi se opravdala takva odluka, zapadno priznanje kosovske državnosti dodatno će otežati napore da se sudanska vlada nagovori da dozvoli raspoređivanje mešovitih mirovnih snaga UN i Afričke unije u provinciji Darfuru, zbog straha da će takav Darfur jednog dana, takođe, zatražiti nezavisnost", piše Bas.
"Cena maglovitosti je previše visoka, a mi nismo oni koji će platiti cenu", piše Bas, navodeći da ne treba zanemariti zahteve za nezavisnošću Kurdistana od Iraka, Čečenije od Rusije i Pridnjestrovlja od Moldavije.
Podsećajući da je ruski predsednik Vladimir Putin, povodom dva regiona u Gruziji, rekao da "ako neko veruje da Kosovu treba da bude odobrena puna nezavisnost, zašto bi to trebali uskraćivati Abhaziji ili Južnoj Osetiji", američki profesor piše da to "nije loše pitanje, a zasigurno će progoniti Bušovog naslednika u Beloj kući".
Odgovarajući na pitanje ko u 21. veku zaslužuje državnost, profesor univerziteta Prinston je naveo da je većina postojećih tradicionalnih rešenja, poput stava Vudroa Vilsona da nacije imaju pravo na samoopredeljenje, danas neupotrebljivo.
"Jezik, takođe, ne može biti odgovor jer na svetu danas postoji oko 6.900 jezika, ali samo 192 države u Ujedinjenim nacijama", piše Bas.
On smatra da bi priznavanje državnosti na osnovu referenduma, takođe, žnačilo spuštanje standarda na preniske grane, jer bi čitav niz separatističkih pokreta u svetu mogao pokrenuti talas građanskih ratova i haosa.
"A većina glasova za odvajanje mogla bi predstavljati poziv na progon manjine koje je ostala lojalna matičnoj državi", upozorio je američki profesor, navodeći da je rešenje zasnovano na pravima pojedinaca upotrebljivije nego ono vezano za kolektivne povlastice.
"Grupa može s pravom zatražiti međunarodno priznanje kada je žrtva takve represije da samouprava postaje najbolji način za spašavanje života i sloboda", piše Bas, citirajući Alena Bjukenana sa univerziteta Đuk koji smatra da je pravo na secesiju tek pomoćno sredstvo, koje služi da se isprave greške.
Nadalje, Bas navodi i mišljenje čuvenog američkog političkog teoretičara i nekadašnjeg profesora Harvardskog univerziteta Džona Raulsa, koji je još odavno zapisao da nema prava na secesiju kada ono uključuje potčinjavanje drugog naroda.
Na taj način, prema Raulsu, južnim američkim državama uskraćeno je pravo da se odvoje od SAD 1861. godine, jer je u čitavu priču bilo uključeno i ropstvo.
"Te smernice pomoći će pojednostavljivanje međunarodne političke debate o beskrajnom polaganju prava i kontraargumetima nacionalističkih retorika", smatra Bas.
Ukoliko se, pak, za merodavne uzmu standardi vezani za ljudska prava, piše "Njujrok tajms", to bi značilo da Baskijci, Škoti i stanovnici Kvebeka nemaju baš mnogo argumenata za odvajanje od stabilnih, prosperitetnih i liberalnih demokratija, ali da bi Kurdi, koji su podeljeni i zlostavljani u Turskoj, Siriji i Iraku, mogli imati čvršće argumente.
.jpg)
