Izvor: RTS, 29.Avg.2009, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njive čekaju nove gazde
Čak 90 odsto zemljišta u Srbiji nalazi se u privatnom vlasništvu. Državna zemlja ne menja vlasnika, a stranci i dalje ne mogu da kupuju. Ulaskom u EU zavladaće režim nesmetane i neograničene trgovine poljoprivrednim zemljištem.
Cena hektara obradivog zemljišta u Srbiji u proseku košta od 1.000 do 5.000 evra. Nekada i više. Ipak, to je tri puta niža cena nego u Mađarskoj, i čak 20 puta manja nego u Francuskoj i Holandiji.
Čak 90 odsto zemljišta, od ukupno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 5 miliona hektara, nalazi se u privatnom vlasništvu.
Brine što je čak 600.000 hektara zemljišta zapušteno. Državna zemlja ne menja vlasnika, a stranci i dalje ne mogu da kupuju.
Novi veleposednici kupili su preko 50.000 hektara. I dalje je u državnom i društvenom vlasništvu skoro 700.000 hektara, a čak 600.000 hektara zaparloženih njiva čeka nove ili bolje gazde.
Ipak, osim nekoliko novih veleposednika, i mnogi seljaci odlučuju se da kupe zemlju, a sve je više onih koji je uzimaju u zakup.
Simo Radić u Banatskom Karađorđevu obrađuje 300 hektara zemlje. Čak 250 hektara je u zakupu. Najviše je pod kukuruzom, pšenicom i suncokretom. "Nekad se isplatilo, sada ne toliko", smatra Radić.
Stručnjaci pak ističu da se na našim njivama može dobro zaraditi i od njiva živeti. Branislav Gulan iz privredne komore Srbije smatra da se može postići dobra zarada. "Može se lepo zaraditi i na tri ili četiri hektara", rekao je Gulan.
U trci za zemljištem, nije samo niska cena njiva investicioni motiv. To su i pretpostavke većeg vrednovanja agrarnih površina po ulasku u Evropsku uniju.
Evropa iz agrarnog budžeta plaća direktno vlasniku poljoprivrednog zemljišta 300 evra po hektaru.
Kažu da je najveći korisnik sredstava iz agrarnog budžeta u Engleskoj - kraljica lično. Istovremeno ulaskom u Uniju zavladaće i režim nesmetane i neograničene trgovine poljoprivrednim zemljištem, pa će i stranci moći da postanu vlasnici naših njiva, čime će i cena hektara znatno povećati.
