Izvor: Večernje novosti, 12.Sep.2013, 23:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njegoš u senci Konstantina

JEDINI novac koji je država do sada uložila u proslavu 200 godina od rođenja najvećeg srpskog pesnika Petra Petrovića Njegoša je onaj koji je dala da se urami jedan njegov poster u hodniku Ministarstva kulture! Ovo za „Novosti“ otkriva akademik Miro Vuksanović, potpredsednik Odbora za organizovanje naučnog skupa povodom dvestagodišnjice.Mada se datum proslave približio, od 6. do 8. novembra, država još ne daje ni dinara. Odbor za proslavu „Dva veka Njegoša“ obratio se alarmantnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pismom, moleći za donacije, da skup, čiji su pokrovitelji zvanično i patrijarh srpski Irinej, i predsednik Tomislav Nikolić, i predsednik RS Milorad Dodik, i na koji se sprema da dođe više od 100 gostiju iz celog sveta - ne bi propao. Jer, ako propadne, biće to bruka ne samo za organizatore, već pre svega za - državu i narod. Na vapaj se odazvala jedna privatna firma i ponudila 150.000 dinara.- Običaj u svakoj zemlji koja drži do sebe jeste da obeleži takav jubilej. Kao što smo 1987. na nivou cele Jugoslavije obeležili dva veka od rođenja Vuka - kaže Vuksanović.On podseća da je Njegoš bio svestan kom narodu pripada - srpskom, i na kom jeziku piše - srpskom. Bio je član Društva srpske slovesnosti, kao preteče SANU, a 1845. učlanio se u Maticu srpsku. Zato je i logično bilo da Srpska akademija i Matica izađu sa predlogom za jubilej. Inicijativi se pridružila i Akademija nauka i umetnosti RS. Formiran je organizacioni odbor, koji je, krajem prošle godine, izradio program proslave. Jubilej je podržao i Nacionalni savet za kulturu, koji se nekoliko puta obraća Skupštini i Vladi.Procene su bile da bi sve zajedno, trodnevni skup u Beogradu, Novom Sadu i Banjaluci, mogao da košta maksimum 10 miliona dinara. Za učešće na naučnom skupu prijavila su se 104 učesnika iz zemlje i sveta, plus svečana akademija, izložba i koncert posvećeni velikanu.Tema skupa je „Njegoš u svom i našem dobu“, sa 20 podtema, i na kraju - zbornik. Organizatori su sada zamolili sve goste da im dostave radove i da, i ako se skup ne održi, mogu da objave bar zbornik!- Za obeležavanje Milanskog edikta odvojeno je 360 miliona dinara. Naravno da je trebalo obeležiti 17 vekova hrišćanstva, ali ne treba da zaboravimo da car Konstantin nije Srbin, a Njegoš jeste. Ako se država tako ponaša u strahu da ne pokvari odnose sa Crnom Gorom, mogli su da sednu da razgovaraju. Politika nas je uhvatila i za usta, i za nos, i za ruku, kao da nam ona sve određuje - kaže Vuksanović.I prof. dr Aleksandar Jovanović slaže se da je potencijalno odlaganje proslave dva veka Njegoša jedna u nizu nebriga države za svoju kulturu i nacionalni identitet:- Njegoš je veliki pisac, srpski pisac, a država i njene najznačajnije kulturne institucije slave, tumače i izdaju njegova sabrana dela. Andrić je napisao „Njegoš kao tragički junak kosovske misli“, koji bi i našim vodećim državnicima bio od koristi kad bi kojim slučajem čitali Andrića. Naravno, i „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“ bi im bile od koristi, pa i Cvijić. Ali, naša državna i kulturna politike ide mimo najumnijih duhova srpskog naroda. Još tragičnije, ide nasuprot njima!Prof. dr Jovan Delić kaže da je velika privilegija generacije da je mogla da proslavi dva veka velikana:- Nadam se da će naše vlasti shvatiti da je proslava dva veka Njegoša jednom u vijek i vjekova, i da od 1. januara već neće biti jubilarna godina. Njegoš je Matici poklonio pet primeraka „Gorskog vijenca“ i jedan „Luče“, bio je član preteče SANU, i zato nema institucija koje mogu dostojnije da obeleže taj datum. Dobili smo obećanja sa najvećih mesta da će proslave biti, i ja sam užasnut da je to uopšte postao problem. Na pomolu je skandal nad skandalima. Biće to međunarodna bruka.Kritičan je i sociolog kulture Zoran Avramović:- Dužnost svake države i kulturne politike jeste da obeleži značajne datume iz kulturne istorije. Možda, ipak još nije kasno da se obezbedi dostojna proslava, a za to su najodgovorniji oni koji se bave njegovim delom, kulturna javnost i, pre svih, Ministarstvo kulture.Kapela za njegoša na BagdaliČetiri meseca posle prvih najava, Kruševljani su započeli izgradnju jedinstvene replike Njegoševe kapele na Bagdali. Njegovo preosveštenstvo episkop kruševački David položio je u četvrtak krst, povelju i četvorougaoni kamen u temelje budućeg hrama kao simbol dugovečnosti crkve posvećene svecima Georgiju i Dimitriju, a u slavu velikog državnika, vladike i pesnika - Petra Drugog Petrovića Njegoša (1813-1851)- Naša je želja da se zvona u kapeli oglase za 90 radnih dana i to je sada sasvim izvesno - rekao je episkop kruševački David, i dodao:- Ovaj hram biće dovoljno prostran za sve iskrene molitve.Kruševljani su još 1978. pokušavali da izgrade repliku Njegoševe kapele, četiri leta pošto je originalno zdanje srušeno na Lovćenu. Tek 12. maja ove godine osveštan krst je na mestu gde sada već niče crkva. Eparhija i Grad Kruševac nameravaju da izgrade tri „Crkve na dlanu Balkana“.Izgradnju prve od njih, Njegoševe bogomolje, pomogao je Ljubomir Ćurčić, uspešni privrednik iz Rusije. On je za neimarske radove dao 50.000 dolara.- Ja sam blagosloven što učestvujem u izgradnji hrama, nastaviću i dalje da pomažem - napominje ktitor Ljubomir Ćurčić, vlasnik Kompanije „Kolstroj“. - Iako živim u inostranstvu, nisam zaboravio korene, pomažem manastir Jelene Anžujske i manastir Gradac. (S. BABOVIĆ)Matija Bećković: Slaviće se Njegoš ali nas biti neće PROSLAVA dva veka Vuka u bivšoj Jugoslaviji mogla je da bude mustra kako da proslavimo i dva veka Njegoša. Mogli smo za mustru uzeti i samo ono što je tada organizovano u Srbiji i Crnoj Gori. Ali, bez objašnjenja, Njegoš se nije našao na spisku datuma koje treba proslaviti. Ako se Srbija odriče Njegoša, onda joj još samo preostaje da se odrekne svog imena. Da se zove, recimo, Azerbejdžan. Ali i oni dižu spomenike svojim velikanima. Čak je i Tito slavio 150 godina Njegoša, pa je fenomen da slobodna i nezavisna Srbija ne slavi 200.Nema nijednog mesta u kom ne postoji Njegošev spomenik ili ulica, dom kulture ili biblioteka, u Vojvodini čak i celo mesto nosi njegovo ime - Njegoševo. Nemoguće da im Srbija nije dala znak kako mogu da proslave jubilej, da moraju da strepe od njene reakcije ako to učine. Njegoš je upleten u aktuelne događaje i svi misle da je učesnik poslednjih ratova, da je igrao ulogu u Drugom svetskom ratu, da je uvek bio na gubitničkoj strani. A on nema nikakve veze sa aktuelnim parnicama i besmislicama. Obračun sa njim je obračun sa njegovim narodom i kulturom. Nema aktuelnije reči od Njegoševe, živa je svaka njegova reč. Možda je zato treba udaviti.Žalosno je stanje naše kulture, a nadam se, ipak, da će se nadležni u poslednjem trenutku trgnuti.Njegoševa godina će se slaviti u srpskom jeziku i narodu, ali mi više nećemo imati priliku da pokažemo šta znamo i umemo. Slaviće se i 1.700 godina Njegoša, kao što se slavi Konstantina, ali nas više neće biti!

Nastavak na Večernje novosti...