Izvor: Vesti-online.com, 08.Nov.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Njegoš u inat

Svako vreme koje nastupa pomalo oskrnavi velikog Njegoša i pošalje poruku ko smo i kakvi smo. Bilo da mu ruše kapelu na Lovćenu, osporavaju srpstvo, ili mu nude pa uskraćuju svetački status, jedan od najvećih srpskih pesnika, vladika i rodoljuba ne prestaje da se prevrće u grobu.

dr Radivoje Petrović

Najnoviji povod za to je ignorantski odnos zvanične Srbije prema 200.godišnjici Petra Drugog Petrovića, sveopšta nacionalna bruka, kojom politički patuljci >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nastoje da se izdignu iznad korpulentnog vladike, stvore od naroda bezbojnu masu, a uspeva im da od svih nas, ne isključujući sebe, naprave - budale.

Iako je u najvećem Njegoševom delu uklesana posveta Karađorđu, „prahu oca Srbije", zvanični Beograd čuvao se obeležavanja jedne od najznačajnijih godišnjica srpske kulture kao đavo od krsta. Zašto?

 

Jedino racionalno objašnjenje za ovakvo neracionalno ponašanje lako se nalazi u sferi politike: prvo, ignorisanjem Njegoša prave se ustupci Milu Đukanoviću i crnogorskoj vlasti, koja odavno drži da je on crnogorski, a ne srpski pesnik; drugo naslanjajući se duhovno i u kontinuitetu na veliko Njegoševo delo direktno radimo protiv tačke tri letošnjeg nemačkog ultimatuma o potrebi da se Srbima promeni svest; i nikako ne na kraju, da li je uopšte moguće da politička garnitura koja vodi ovakvu politiku prema Kosovu slavi autora masovno citiranog stiha „oj, Kosovo, grdno sudilište".

Gledano iz tog ugla nije teško objasniti kako se dogodilo da Milo Đukanović otkrije spomenik Njegošu u Kijevu, a Srbiji nije ni palo na pamet da inicira to isto u Moskvi. Ambasada Crne Gore u Parizu organizovala je naučni skup o Njegošu u Parizu, a Srbija nije pokazala nikakvo interesovanje. Kako Kusturica u Andrić gradu može 29. novembra da otkrije spomenik Njegošu, identičan onome kod Rektorata Beogradskog univerziteta, a da istovremeno država sramno odbija da bilo šta slično učini na svom prostoru. Treba li bolja potvrda za strateško opredeljenje „sve što je srpsko, treba da bude srbijansko"?

Obraz Srbije pred Njegošem i pokolenjima spašava jedan čovek. U svojevrsnom poduhvatu „pojedinac protiv države" cele godine iz nedelje u nedelju, „o svom ruvu i kruvu", ostvaruje misiju putujući po Srbiji i držeći predavanja o liku i delu velikog Njegoša - u skoro 20 gradova Srbije, Crne Gore i Srpske odslužio je 30-tak predavanja isključivo mladom narašataju. Reč je o redovnom profesoru Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Milu Lomparu, po mnogima najboljem poznavaocu Njegoševog dela, koji u skladu sa srpskim običajima nije među intelektualcima i političarima ni u jednom zvaničnom forumu za „ignorisanje Njegoša".

Čovek radi solo, a ostvario je učinak daleko veći od svih devet članova Odbora za proslavu Njegoševog jubileja. Oni gotovo u ilegali činodejstvuju odbačeni od države, zbog navodne besparice, i nespremni da se lično invesriraju ne bi li, pored državne, izbegli i intelektualnu bruku.

 

Dobro obavešteni vele da su upravo ovi intelektualci definitivno kapitulirali kada su ćutke prešli preko odluke države da im ne da novac za organizovanje naučnog skupa o Njegošu u organizaciji SANU, Matice srpske i Akademije nauka RS. Drugi smatraju da je njihovo ćutanje logično kada se zna da među devet članova Odbora nema ni jednog intelektualca iz Srbije, već sastav ovog tela više podseća na crnogorsko bratstvo. Ne ide li i to na ruku onom o srpskom i srbijanskom?

Tako se Srbima ponovo čini duhovna šteta. Umesto svenarodne proslave, masovnih školskih časova posvećenih Njegošu, bilborda sa podsećanjem na značajnu godišnjicu, posebne manifestacije i koješta drugo, svedoci smo da je u Srbiji Njegoš zamro. Oživljava ga tvrdoglavi beogradski profesor iz inata, stiže vest da će to činiti i Srbi u Kanadi...

Nije, ipak, sve izgubljeno?!

Nastavak na Vesti-online.com...