Izvor: Večernje novosti, 30.Jan.2015, 18:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niže uspehe bez sale i para

SOBA devetnaestogodišnje Mine Perić nije obična devojačka. Umesto postera omiljenih pevača, torbica sa šminkom, sladunjavih kutijica, njen radni sto i zid krase medalje. Stotine medalja! Pune kutije i zidovi osvojenih nagrada sa takmičenja u tradicionalnom fudokan karateu. Među njima, tri posebno sjaje, poređane po hijerarhiji. Prvakinja sveta, prva u Evropi i najbolja u Srbiji! Sve tri osvojene 2013. godine. Nažalost, prošle godine nije izlazila na "megdan". Sprečila je besparica, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ove godine osim novca za pripreme trebaće joj i prostor. Mina karate trenira od sedme godine, a sve vreme je član prestoničkog Kluba "Zanšin". Iako je darovitost i spretnost definitivno potvrdila, ispred nje se tokom prošle godine isprečila "planina" problema. Mnogo mališana, kao i nju, trenira Hadžo Bošnjak. Entuzijasta, koji i kada deca ne plate mesečnu članarinu, razume da roditelji nemaju novca. Za zakup prostora često mora da doda iz svog džepa, ali nijedno dete nije izbacio. Dovija se kako zna da bi klub funkcionisao. Velika podrška bila je bivša direktorka OŠ "1.300 kaplara" Biserka Sabo, jer je bez nadoknade za treninge ustupala školsku trpezariju. - Mina je postala šampion trenirajući baš u toj trpezariji - kaže Minin otac Milan Perić. - Novo rukovodstvo škole ukinulo je to "gratis" pravilo, pa sada umesto nekadašnjih šest termina nedeljno, Mina ima samo dva, jer toliko trener može da plati. Od Nove godine, nema ni salu, ni "trpezariju", ali će trenirajući i na betonu učiniti sve da je vide velika takmičenja. Odlazak na Evropsko prvenstvo u Napulj, u martu, kao i na Svetsko prvenstvo u Sočiju, u oktobru biće nam ogroman problem, ako nam neko ne pomogne. Ministarstsvo sporta, ili neko dobre volje. Minina najveća želja je da karate postane olimpijski sport, a da ona ove godine stigne na Svetsko prvenstvo u Brazilu. Uz treninge i veliki trud, od prošle godine je i student Tehnološkog fakulteta. - Pokušavam sve da postignem, baš kao što moj otac daje sve od sebe da meni i bratu obezbedi, sam, sve što nam treba - kaže Mina i spušta pogled. - Bez majke sam ostala sa 12 godina. Sport i treninzi mnogo su mi pomogli da prebrodim najteže trenutke. I sada posle toliko godina, volela bih da mogu njoj da se pohvalim. I da me ona vidi dok mi stavljaju medalju oko vrata. Zato, stojeći tamo na najvišem stepeniku, dok prima medalju, Mina uvek prvo pogleda u nebo. MUKE SA FINANSIJAMA - DA bi se učestvovalo na turnirima u Srbiji, potrebno mi je svaki put, a to je dva puta mesečno, po 50 do 100 evra - kaže Milan. - Za Evropsko prvenstvo sam potrošio oko 600 evra, ali smo zato preskočili takmičenja prošle godine. Žao mi je, ali sve sam pokušao, radio po ceo dan, jurio sa posla na posao... Nije bilo šanse. Koliko može, pomogne Fudokan federacija, na čelu sa Milošem Senićem. Ali, sve to neće biti dovoljno za predstojeća evropska i svetska takmičenja.

Nastavak na Večernje novosti...