Izvor: B92, 14.Jan.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nizak nivo pronalazaštva
Beograd -- Broj patentnih prijava i registrovanih patenata u Srbiji je ispod nivoa u razvijenim zemljama, naročito ako se uzme u obzir broj prijava naučnika, piše Danas.
Zavodu za zaštitu intelektualne svojine u 2008. do novembra podneta ukupno 363 zahteva za patentiranje, od čega su 359 prijava podneli pojedinci, među kojima je samo 18 doktora i magistara nauka. Svega četiri zahteva su stigla s fakulteta i instituta.
"Kod nas je veoma nizak nivo patentne kulture, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budući da na milion stanovnika imamo samo 58 prijava, dok je taj broj recimo u Češkoj 63, u Francuskoj 238, SAD 742, a Japanu čak 2.720 prijava na milion ljudi", kaže za Danas Branka Totić, direktorka Zavoda za zaštitu intelektualne svojine.
"Imamo nešto bolje rezultate od zemalja u regionu. Bugarska beleži 32, a Rumunija 38 patentnih prijava na milion stanovnika. Ipak, drugi problem je da se u Srbiji od ukupnog broja prijava registruje samo 17 odsto, jer najčešće nisu potpune", dodaje ona.
Totićeva dodaje da je ovdašnji problem i kod polaganja prava na vlasništvo nad patentima, s obzirom na to da ne postoji poseban propis koji reguliše svojinu nad pronalascima nastalim finansiranjem države, a upravo je najveći broj takvih istraživanja.
Praksa je do sada pokazivala da je pronalazač vlasnik patenta, ali ako je on u radnom odnosu onda se tu primenjivao drugi obrazac po kojem je vlasnik patenta preduzeće čiji je naučnik radnik.
Ona pretpostavlja da je upravo ovo razlog zbog čega se naučnici odlučuju da patente registruju na svoje ime, kao fizička lica, umesto na ime instituta.
Totićeva smatra da su naučnici svesni da će samostalno bolje komercijalizovati patent, a da se instituti ne ponašaju kao tržišno orijentisane ustanove.
