Izvor: Blic, 05.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niti folklora
Niti folklora
Domaći modni autori prošle nedelje opet su zablistali na svetskoj sceni - Verica Rakočević se predstavila na Milanskoj nedelji ženske mode za sezonu jesen-zima 2003/2004, a Evica Milovanov-Penezić se vratila iz Pariza, gde je puna tri meseca izalagala svoje rukavice. Ali svi ti napori ostaće samo sjajne pojedinačne epizode dokle god domaćoj modnoj industriji ne krene nabolje. U kolikim je teškoćama videlo se na Sajmu mode. Jedva da je bilo dovoljno izlagača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << s kolekcijama za narednu zimu da bi se podelile tradicionalne nagrade.
Verica Rakočević se šarmantno pomirila s činjenicom da Zapad ne može da joj zapamti ime. Jednostavno je pretvorila prošlogodišnju omašku sa Rimske nedelje visoke mode (Verika) u novu robnu marku. S njom je prošlog petka prvi put nastupila na Milanskoj nedelji mode, glavnoj italijanskoj modnoj manifestaciji i jednoj od četiri najveće svetske polugodišnje smotre za prezentaciju i ugovaranje vrhunske konfekcije (pret-a-porte). Ostala je dosledna folklornoj temi koju obrađuje već nekoliko godina, pa je Milanu ponudila odeću inspirisanu srpskom gradskom nošnjom. Zadovoljna je uspehom revije, a ovih dana pokušava da ga pretvori u komercijalne ugovore.
Penezićeva je stigla na Sajam pravo sa zatvaranja izložbe u 'Siteu'. Nastup u Međunarodnom centru umetnosti u Parizu bio je toliko uspešan da su joj obećali atelje i galeriju kad god poželi da pokaže nešto novo. Sajam ju je, opet, dočekao s prstenom 'Zlatna košuta' za autorsku kolekciju.
Najveće sajamsko priznanje dodeljeno je i Draganu Radonjiću za kolekciju urađenu u niškoj trikotaži 'Edi'. 'Zlatno košutom' i 'Srebrnom košutom' nagrađeni su i modeli 'Kluza', kraljevačke 'Elipse', vrnjačke konfekcije 'Elegant Drašković', Udruženja za razvoj ručnog tkanja pri Etnografskom muzeju, džemperi 'Dunava' iz Grocke, rublje 'Jasmila' iz Arilja, sjajne šarene čarape i naglavci 'Sanje' iz Beograda, te moderna kožna obuća 'Borova' iz Vukovara i 'Boše' iz Novog Pazara.
Hoće li se fudbaleri uključiti u osmomartovsku akciju protiv nasilja? Devojke gutaju, ćute i trpe
Devojke i žene često doživljavaju seksualna uznemiravanja i ucenjivanja i po pravilu ćute o tome. Mi pokušavamo da im objasnimo kako sebe da zaštite, ne samo od napasnika, već i od naknadnih trauma - kaže za 'Blic' Anja Arnautović, studentkinja filozofije i diplomac Centra za ženske studije.
Naša sagovornica je ovih dana u gužvi. Uključena je u sve akcije kojima 70 ženskih grupa iz Srbije obeležava 8. mart. Između ostalog, u toku su anketa o abortusu, organizacija brojnih tribina i pregovori s košarkaškim i fudbalskim savezom da sportisti izađu narednog vikenda na teren s transparentima protiv nasilja nad ženama. Gotovo svakodnevno naša sagovornica drži mladima predavanja na istu temu.
- Mnogo je razloga zašto ćute - kaže Anja Arnautović. - Stide se, ponižene su što su se našle u toj situaciji, boje se osude okoline i sumnjaju u svoje ponašanje. Pitaju se da nisu same nečim izazvale nasilje. Strepe od procedure ispitivanja koja dodatno ponižava jer veruju da će same izaći na kraj sa problemom i, najzad, ne usuđuju se da govore jer znaju da će ih svi pitati šta su dosad čekale?
Reagujte javno i bučno Nemojte da trpite ni najmanju neprijatnost. Nasilnici računaju na vaš zavistan položaj, a ćutanje tumače kao pristanak. Glasno iskažite osećanja - bes, gnev, krivicu, stid, ogorčenje. Reagujte i to povišenim tonom da vam se određena primedba/postupak ne sviđa i da nećete to da trpite. Reagujte javno - to je efikasnije.
Budite spremni da se suočite licem u lice s napasnikom. Tražite intervenciju, zastupanje, podršku okoline.
Važno je da vas ne zbune. Devojke nisu uvek sigurne da li je učinjeno plod njihove mašte ili se stvarno događa, jer ponašanje muškaraca nije uvek direktno. Ima dvostruko značenje, ili on tvrdi da je žrtva to umislila.
