Izvor: Politika, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu zaboravljeni
Niko ne zna koliko je tačno siromašnih u Srbiji. Analitičari kažu da život premašuje brojke i da je dovoljno samo nabrojati penzionere, odnosno starije od 65 godina, izbeglice i interno raseljene, Rome, nezaposlene i oni koji su u procesu tranzicije postali tehnološki višak.
Brojke govore da je pre 2000. godine stopa siromaštva bila veća od deset odsto, da bi sedam godina kasnije ona iznosila oko osam odsto. Mada Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji ima ambiciozan cilj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usmeren ka tome da se do 2010. godine prepolovi stopa siromaštva, teško je poverovati da će se to i ostvariti.
Prvi pokušaj da se pomogne najugroženijoj kategoriji stanovništva u Srbiji jeste izrada prve socijalne karte penzionera. O ovom projektu, koji je doduše trebalo da bude urađen mnogo godina ranije, trenutno se zajednički dogovaraju Savez penzionera Srbije i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Na osnovu ove karte biće zacrtana politika zaštite najugroženijih koji se zbog penzija od oko 8.000 dinara nalaze u kategoriji socijalnih slučajeva.
Mapu siromaštva Srbije oslikavaju i Romi kojih, prema nezvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 500.000, a od njih je oko 100.000 interno raseljeno sa Kosmeta. Više od 90 odsto njih živi u nehigijenskim naseljima, o obrazovnom nivou da i ne govorimo. Nezaposlenost Roma je od četiri do pet puta veća nego u ostalim zajednicama koje žive u Srbiji.
Jedan od trenutno najtežih društvenih problema u Srbiji je i nekoliko desetina hiljada izbeglica smeštenih u kolektivnim centrima, koji su pred gašenjem. Jedna od mogućnosti je pokušaj njihovog premeštanja u sredine gde je slab demografski priraštaj, a pri tome postoje izvesni resursi u domenu poljoprivrede, seoskog turizma, zanatstva... Tome može da pomogne i istraživanje Narodne kancelarije predsednika Srbije i Instituta društvenih nauka o staračkim domaćinstvima koja raspolažu nepotrebno velikim stambenim prostorom, napuštenim kućama i samcima u selima, kojima je neophodna pomoć.
Prema podacima pomenutog instituta, nešto manje od petine starešina staračkih domaćinstava spremno je da trajno ili privremeno prihvati izbegličke porodice, a oko osam odsto domaćinstava bi ih prihvatilo uz izvesne garancije i podsticajne mere države.
Bilo bi dobro, za početak, kada bi se ovakva akcija realizovala barem u desetak odsto staračkih domaćinstava, jer bi to dalo argumente da akcija preraste u trajnu aktivnost na zbrinjavanju porodica izbeglica, a istovremeno bi se poboljšali uslovi života staračkih domaćinstava.
Jasno je da ove socijalne probleme ne može da rešava samo država. Svako od nas bi trebalo da se preispita i odgovori šta može da učini za druge. Primera radi, svakom četvrtom stanovniku Srbije starijem od 70 godina nema ko da pomogne. Zato u ovu bitku moraju da se uključe i razne humanitarne organizacije i pojedinci, poput našeg proslavljenog košarkaša koji kupuje napuštene seoske kuće za izbeglice.
I ti to možeš, kao što poručuje Vlade Divac.
[objavljeno: 26/09/2007]
