Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu nas ugušili
"Kada smo počinjali, svirali smo samo za svoj užitak, a sve ostalo bili su sporedni efekti. Uspeli smo da postanemo deo svetskog pank pokreta koji se nije mogao zaustaviti", rekao je nedavno osnivač i frontmen legendarnog slovenačkog sastava "Pankrti" Peter Lovšin. Ovih dana navršavaju se tri decenije od nastanka benda koji je svojom muzikom izazivao osudu državnog establišmenta. Trideset godina od nastanka bile su povod da "Pankrti", koji su se raspali pre dve decenije, krenu na turneju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po bivšim jugoslovenskim republikama. U okviru te turneje i Beograđani će imati priliku da ih vide i čuju u nedelju u Studentskom kulturnom centru.
Karijeru su počeli "skidajući" pesme "Kleša" i "Seks pistolsa". Prvi koncert su održali 1977. godine u dvorani ljubljanske gimnazije Moste Polje. Debi album "Pankrta" – "Dolcajg", koji je objavljen 1980. godine, uz prvi album "Prljavog kazališta" bila je prva velika pank ploča, pisali su kritičari.
"Pankrti" su tridesetogodišnjicu nastanka obeležili 19. oktobra u ljubljanskom Muzeju za noviju povijest, kada je otvorena velika izložba fotografija sa koncerata ove grupe. Na pitanje otkud ideja da se ponovo okupe, Peter Lovšin za "Politiku" kaže:
– Mi smo potpuno zaboravili na taj jubilej, a onda smo dobili poziv za otvaranje izložbe fotografija. Okupili smo se i prošle godine kada je nekoliko bendova učestvovalo na albumu "Pankrti 2006".
Priča Lovšin da su tada odsvirali manji koncert u Metelkovoj i da je reakcija publike bila odlična, pa su shvatili da ideja da ponovo zasviraju zajedno nije tako loša! Ali, dok nisu došle prave ponude, nisu o tome razmišljali.
– Mi nismo nikada svirali samo u Sloveniji, jer su nas smatrali jugoslovenskim bendom. Od kada su se raspali "Pankrti" nisam nijednom bio u Srbiji i baš mi je interesantno da ponovo zajedno obiđemo krajeve u kojima smo nekada svirali.
Specijalni gost na koncertu "Pankrta" u SKC-u u nedelju uveče biće gitarista Ivan Kral, koji je nekada svirao sa "Patti Smith Group". O tome šta mogu da očekuju oni koji dođu na koncert, Lovšin priča:
– Muzika Ivana Krala bila je ona u kojoj smo uživali. To je bio strašan motiv da odsviramo nešto zajedno. Kada smo ranije dolazili u Beograd, mi smo uvek promovisali album i retko svirali stare pesme. Sada ćemo svirati pesme iz cele karijere, biće to izbor numera sa svih pet albuma.
Kada su Lovšina pitali daleke 1987. godine zašto "Pankrti" prestaju da postoje, tada je odgovorio: "Previše muzike za premalo novca".
– Novac jeste bio važan tada, a i danas je bitan. Što si stariji, on ima veću ulogu. Ja živim od muzike poslednjih deset godina, dok sam pre toga radio i neke druge poslove, tako da je normalno da pitaš za cenu. Ali, nije samo to u pitanju, već i da li ćeš dobiti pravi tretman.
Davno je rekao da je pank bio poslednji veliki trenutak u rokenrolu. I danas ima isto mišljenje.
– Kada pogledam kakvo je danas stanje u muzici, izgleda da pank jeste bio to. Bilo je još nekoliko interesantnih trenutaka u istoriji muzike, ali je pank bio najveći i, zaista, prelomni trenutak u rokenrolu.
Prošle godine snimljen je i film "Glazba je umetnost vremena I", inspirisan pločom "Dolcajg". O uticaju tog albuma na generacije muzičara, u ovom filmu govore, osim članova "Pankrta", Igor Vidmar, Petar Janjatović, Borut Činč iz "Buldožera", Dušan Kojić Koja... Lovšin priča koliko je ta ploča promenila njihove živote:
– Pre neki dan sam čitao intervju Ivana Krala. Kada su ga pitali kakva je tada bila njujorška scena, on je rekao da mu se nije činilo kao da je to nešto posebno. Isto važi i za nas. Tu ploču smo snimili za samo 42 sata, imali smo puno energije, nismo mnogo razmišljali o tome šta radimo, nego smo radili onako kako smo osećali. Tek kasnije su došle dobre reakcije.
Osamdesetih su o "Pankrtima" pisali da njihova muzika izaziva "fizičku i duhovnu lenjost kod mlade generacije i da 'pljuju' po socijalizmu", kao i da "njihovi nastupi vređaju građansku uljudnost". Na pitanje da li su ih pogađali takvi negativni komentare, naš sagovornik ističe da nisu i dodaje:
– Mi smo ih baš tražili! Da ih nije bilo, to bi značilo da je sve krenulo naopako.
Pitamo ga i da li bi danas, da mogu da biraju, ponovo sebi dali ime "Pankrti", odnosno kopilad.
– Mislim da je to bio, bar što se tiče slovenačkog jezika, pun pogodak. Opet bih isto uradio.
Na kraju priča da li grupa "Pankrti" ima neke planove, ili će svako opet krenuti svojim putem.
– Mi nikada nismo pravili dugoročne planove. Kada smo održali poslednji koncert pre dve decenije, zaista smo mislili da je to kraj! Isto tako smo mislili i da će naša prva svirka u karijeri biti i poslednja. Bili smo sigurni da će se o nama samo pripovedati, da će nas brzo ugušiti, ali nisu. Sada smo toliko iskusni da ne razmišljamo više šta ćemo dalje. Sve zavisi od toga kako ćemo se snaći i da li ćemo uživati, jer nam je to najbitnije.
[objavljeno: ]
