Izvor: B92, 13.Jun.2013, 20:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nisu dovoljne samo Sigurne kuće

Beograd -- Sigurne kuće su mesta u kojima žena i njena deca izložena nasilju pronalaze bezbedan smeštaj i zaštitu od nasilnika koji ih zlostavlja u porodičnom domu.

Prema standardima Saveta Evrope, trebalo bi da postoji po jedna sigurna kuća na 10.000 stanovnika. Uprkos činjenici da se u proteklih nekoliko godina znatno uvećao broj i kapacitet sigunih kuća, Srbija ostaje na neslavnom mestu u obezbeđivanju adekvatne hitne zaštite žena od nasilja.

Naime, u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << danas postoji 16 sigurnih kuća, prema podacima Programa Ujednjenih nacija za razvoj, koje imaju smeštajni kapacitet za oko 200 korisnica, što je znatno ispod minimalnih standarda propisanih od Saveta Evrope.

Uprkos postojanju dobrih zakonskih rešenja i propisanih mera zaštite u porodičnom zakonu, zaštita od nasilja u praksi i radu institucija sistema je nedosledno primenjena.

Podsećamo na zakonski propisane mere čije bi dosledno sprovođenje umnogome moglo da poboljša živote žrtava nasilja i predupredi eskalaciju nasilja:

U četvrtak oko podneva jedan mušakarac je upao u Sigurnu kuću u Beogradu i tom prilikom povredio svoju bivšu ženu, svoje dete i još jednu štićenicu Sigurne kuće. Napadač je uhapšen, određeno mu je zadržavanje do 48 sati i on će uz krivičnu prijavu biti priveden nadležnom istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;

4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;

5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. (član 198);

Zakon, takođe, uvodi i odredbu po kojoj kršenje izrečenih mera povlači krivičnu odgovornost (od tri meseca do tri godine i novčanu kaznu).

Objektivna prepreka sprovođenju mera zaštite je i nedostatak institucionalne međusektorske saradnje na lokalnom nivou. Pružaoci usluga se neretko nalaze u dilemi ko je zadužen za praćenje primene poštovanja izrečene mere, kao i pred preprekom neutvrđenih komuunikacionih kanala razmene informacija između institucija.

Vlada Srbije i resorna ministarstva (Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) su usvojili protokole o saradnji i postupanju institucija u slučajevima nasilja nad ženama.

Okvir za delovanje je postavljen, u toku je obuka pružalaca usluga na terenu, mnogo toga je učinjeno, ali je važno da svi društveni akteri osete potrebu da budu deo unapređivanja sistema zaštite od nasilja.

Jasna javna osuda nasilja, kao i efikasno, pravovremeno kažnjavanje nasilja nad ženama u porodičnom i intimnom partnerskom odnosu sprečiće dalje gubitke života žena.

Ne zaboravimo da nas mediji svakodnevno informišu o crnoj hronici femicida čiji trend ne jenjava, već nastavlja da bude jedan od najčešćih uzroka smrti žena u Srbiji.

Nastavak na B92...