Izvor: B92, 20.Maj.2020, 17:12

"Nismo ni pričali o kaznama za nenošenje maski, infekcije jesu okidač za Kavasaki sindrom"

Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević rekla je da se sada traga za asimptomatskim bolesnicima kako bi se otkrili rezervoari kovida 19.

"Današnje opterećenje je od 100 slučajeva, najveći deo se odnosi na Vranje u jednoj radnoj organizaciji. Njih 39 koji su direktni, porodični kontakti sa osobama koje su se inficirale u kolektivu", rekla je ona za televiziju B92.

Prema njenim rečima, slučaj Vranja je pokazao kako se koronavirus brzo širi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ako se ne koristi zaštitna oprema i ne poštuju pravila.

"U ovom trenutku 20 odsto su bili asimptomatski nosioci, ovde vidimo da je to duplo veći broj, imamo izostanak težih slučajeva infekcije. To nam dosta govori o aktivnosti virusa i njegovoj jačini", zaključila je dr Kisić Tepavčević.

Kako je kazala, poslednjih dana imali smo otkrivena dva žarišta, te da se to nije desilo, bila bi potpuno mirna epidemiološka situacija.

"Bila bi potpuno drugačija situacija da je to rasuto po Srbiji, ali imamo dva kolektiva", pojasnila je ona.

Ona je kazala da u čitavoj zemlji imamo mirnu epidemiološku situaciju sa tendenciom pada, te da je sve više ljudi bez simptoma i da se sada traga za njima.

Kada su u pitanju zaštitne maske za lice, ona je kazala da bi trebalo da ih nose oni koji su u zatvorenom prostoru, kao i medicinsko osoblje.

"U zatvorenim prostorima i te kako ima smisla nositi maske, gde boravi mnogo ljudi. Odlasci u banke, pošte, prodavnice, gradski prevoz, tu se preporučuje, kao i kada je u pitanju radna organizacija", rekla je dr Kisić Tepavčević.

Ona je dodala da je dva metra razdaljine dovoljno za prevenciju.

"Moram da napomenem da mi nismo pričali o kaznenoj politici, ona nije generalno popularna niti ima dugoročnijih efekata. Ali polazimo od činjenice da nam je najvažnije naše zdravlje i ono mora biti važnije od neke kazne", zaključila je ona.

Govoreći o kolektivnom imunitetu, dr Kisić Tepavčević je kazala da je veliki pomak to što on nije nula odsto, ali smo daleko od stepena kolektivnog imuniteta koji će nas šitititi od širenja bolesti.

"Prvi podaci zemalja koje su ispitivale kolektivni imunitet bili su razočaravajući u odnosu na očekivanja koja su imali", rekla je ona.

Prema njenim rečima, svi se nadaju da su preležali koronavirus i da imaju imunitet, ali se na primeru Slovenije pokazalo da je samo 3 odsto ljudi steklo imunitet.

"Izgleda da je ovaj virus otporniji u spoljašnjoj sredini nego što smo mislili", kazala je dr Kisić Tepavčević i upozorila da toplo vreme ipak smanjuje verovatnoću za prenos kapljičnih infekcija.

Ona je napomenula da je potreban niz posebnih spoljašnjih uslova da bi koronavirus nestao.

"Ono što je dobro je da nemamo povećanje na respiratorima, sve je manje ljudi koji zahtevaju veštačku ventilaciju", rekla je ona.

Dr Kisić Tepavčević je kazala da je nezahvalno reći, ali broj žrtava bi bio višestruko veći da nisu uvedene mere.

"Uvek kažem da u momentu kada je odluka, bilo koja, donešena, to je bila najveća moguća ocena, da smo znali za bolje, mi bismo izabrali to bolje", pojasnila je ona.

Prema njenim rečima, možemo biti ponosni na sve što smo uradili, ali da postoji veliki žal za izgubljenim životima.

Osim širenja infekcije u određenim radnim organizacijama, imamo stabilnu situaciju na nivou cele zemlje, ponovila je ona.

"Apsolutno ne bih bila deo preporuke da neko svesno bude izložen u kontakt sa virusom. Najverovatnije većina nas ne bi imala simptome, ali može i kod mlade i zdrave osobe da se završi smrtnim ishodom. Ne možemo koncept svesnog zaražavanja da prihvatimo", rekla je dr Kisić Tepavčević.

"Nije bilo konsenzusa, ali većina zemalja je u početku donela odluku da bude potreban PCR test, i to u roku od 72 sata. Znamo kakvi su nedostaci takvog testiranja, jer ako se testirate na početku inkubacije, možete biti lažno negativni. Kada čovek dobije rezultat testa i bude negativan, onda popuste preventivne mere koje je osoba koristila. Dokazano je da je najveći rizik od zaražavanja u trenutku dobijanja negativnog testa", rekla je ona.

Kako je kazala, najbolje je fokusirati se na mere lične predostrožnosti, a ne na negativan PCR test i da je to pokazano i u drugim zemljama.

"Ovde idealne mere i kontrola ne postoji. Ima sve više asimptomatskih nosioca, testovi nisu idealni, moram da dodam da će sve osobe koje ulaze u zemlju dobiti zdravstveno upozorenje sa informacijama da ulaze u zemlju u kojoj još postoji cirkulacija virusa, merama prevencije i važnim telefonima", rekla je ona.

Dr Kisić Tepavčević je rekla da to što nema testa za ulazak u zemlju ne znači da može da uđe bilo ko u zemlju, već će biti potreban zdravstveni nadzor.

Govoreći o Kavasakijevom sindromu, dr Kisić Tepavčević je kazala da se on nije pojavio sa koronavirusom, već se o njemu zna desetinama godina unazad.

"U osnovi je jedan autoimuni odgovor, većina dece preleži ovaj deo bez ikakvih posledica, ali mogu ostati posledice na krvnim sudovima srca", pojasnila je ona.

Govoreći o okidaču za ovaj sindrom koji napada srce, uopšteno je da su oni infekcije, ali kod neke dece koja su genetski predisponirana.

"Značajan je podatak da nije došlo u svetu do povećanja učestalosti Kavasaki sindroma, jeste povezano sa infekcijama, kod genetski predisponirane dece može koronavirus da bude okidač, kao i drugi virusi", rekla je ona.

"Moramo da naučimo da živimo sa ovim virusom, bez panike i frustracije, čekamo pronalazak vakcine, ali i bez toga znamo kako treba da se ponašamo", rekla je ona.

Kako je kazala, svaki segment u proceduri glasanja biće određen.

"Ne samo taj dan i za određene situacije, moramo i treba da naučimo da živimo sa tim virusom i inače", zaključila je ona.

Na pitanje šta bi se dogodilo ako se neko zarazi koronavirusom u stranoj državi, ona je napomenula da je problem kako će to uspeti da bude osigurano tokom putovanja.

"Osiguravajuća društva će sigurno biti vrlo pažljiva kada je u pitanju ova bolest", rekla je dr Kisić Tepavčević.

Ona je rekla da sada treba da vrednujemo više neke stvari, pre svega zdravlje.

"Vožnja avionom nije nešto što nam je neophodno. Uvek postoji mogućnost, bez obzira na mere zaštite, da nam popusti pažnja i da se inficiramo", zaključila je dr Kisić Tepavčević.

Dr Kisić Tepavčević je rekla da se virus stalno menja, ali većina mutacija spada u neznatne promene koje ne utiču bitno na nas.

"Nije pokazana mogućnost da ovaj virus stvori antigenetske mutacije. Ako se javi na jesen, biće isti virus kao sada, neće biti jak kao prvi", rekla je ona.

Prema njenim rečima, izvesno je da će se koronavirus vratiti na jesen.

Dr Kisić Tepavčević je rekla da se u Srbiji može testirati na antitela, te će ljudi moći da provere da li su preležali koronavirus.

"PCR test ne može biti viši od 6.000 dinara, za serološki test je niži", rekla je ona i dodala da će takvo testiranje biti moguće u domovima zdravlja.

Test na antitela je sličan testovima za trudnoću i pokazuje da li smo preležali koronavirus.

Nastavak na B92...