Izvor: B92, 08.Feb.2015, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam ubio komandanta Aušvica jer..
Jozef Pacinski (95), zatočenik Aušvica koji je preživeo logor šišajući jednom nedeljno njegovog komandanta Rudolfa Hesa, obratio se u Krakovu.
On je govorio na događaju koji je usledio posle obeležavanja 70. godišnjice oslobođenja Aušvica grupi Amerikanaca u kojoj su bila i dvojica njegovih sapatnika iz Aušvica
Pacinski, koji danas živi u Krakovu, utamničen je u Aušvicu juna 1940. zato što je pokušao da prebegne iz okupirane Poljske i da se pridruži >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poljskoj armiji u Francuskoj. Uhvaćen je po prelasku u Slovačku i prvim transportom prebačen u Aušvic, postajući jedan od prvih sužanja, sa brojem 121.
Prvo je određen da radi u berbernici gde su esesovci skraćivali kosu i brijali se.
Jednog dana pojavio se komandant Hes i pokazao na "malog Poljaka", čime je odredio njegovu sudbinu: postaće lični frizer komandanta, jednog od najmasovnijih ubica u istoriji covečanstva. U Hesovu vilu, nadomak logorskih zdanja, bio je potom sproveden pod stražom.
"Hesova supruga uvela me je unutra. Glas mi je drhtao, ruke su mi drhtale, noge su mi drhtale", seća se Pacinski.
"Žena me je odvela do kupatila gde je bilo postavljeno ogledalo i stolica pred njim. U trenutku se pojavio Hes. Nije progovorio ni reč sa mnom. Ja sam rekao 'Bitte šen' (Izvolite) i on je seo. Potom sam ga ošišao".
Svakih desetak dana potom ponavljala se ista scena, a tokom svih tih dana i godina komandant nikada nije progovorio sa svojim frizerom, koji ga je toaletu sređivao koristeći uobičajeni alat - makaze. I brijač.
Godinama posle rata, Pacinski je morao da odgovara na sledeće pitanje: kako se uzdržao od iskušenja da prereže grlo zločincu koji je svakodnevno slao u smrt hiljade ljudi.
Pacinski misli da to ne bi donelo ničeg dobrog: da bi samo on i mnogi drugi bili ubijeni za odmazdu, a da bi se istrebljenja u Aušvicu - nastavila pod drugim komandantom.
"Pomišljao sam na to", kazao je Pacinski. "Ali kad sam uvideo posledice koje bi nastale... jednostavno nisam to mogao da učinim".
Šišajući komandanta svakih desetak dana, ne čuvši pritom od njega nijedne reči, Pacinski je u Aušvicu, živ, dočekao 18. januar 1945, kada je, uoči dolaska Crvene armije, logor ispražnjen. Kasnije te godine, "malog Poljaka", frizera nacističkog komandanta fabrike smrti Aušvic-Birkenau, oslobodiće Amerikanci.
Pacinski je rekao da nikada nije video da Hes čini neku brutalnost, pored komandantovog redovnog posla nadgledanja i uspostave gasnih komora u kojima je u smrt poslato preko milion Jevreja.
"Izgledao je kao idealan muž i otac", naglasio je Pacinski.
"Bio je čovek od malo reči. I nikada nije direktno ubio zatvorenika".
Po završetku kazivanja dva preostala zatvorenika Aušvica razmenili su iskustva sa Pacinskim i potom su se, pred uzbuđenom publikom, zavrnuvši rukave i otkrivajući tetovaže sa logorskim identifikacionim brojevima, fotografisali za uspomenu.
Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica ne treba mešati sa esesovcem cije se ime i prezime isto izgovaraju, koji je bio zamenik firera do 1941, kada je pokušao da, krijući od Hitlera, na tajnom putu u Škotsku, postigne mir sa Velikom Britanijom. Uhapšen je po povratku i držan u zatvoru do kraja rata. Posle rata, na Nirnberškom procesu, osuđen je na doživotni zatvor gde je, u zatvoru Špandau, umro 1987.
Komandant Aušvica Hes osuđen je 1947. od strane poljskih vlasti na smrt vešanjem. Kazna je izvršena u Aušvicu, tik do krematorijuma.
