Izvor: B92, 10.Dec.2013, 16:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nisam čuo za odlaganje za mart"
Beograd -- Nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je da nije čuo za mogućnost da se početak pregovora o članstvu Srbije u EU odloži za mart.
On je rekao da se nada da će Evropski savet ovog meseca doneti odluku da Srbija otpočne pregovore o članstvu u januaru.
Na pitanje da li su Nemačka i Britanija za to da se pregovori sa Srbijom odlože za mart, Vilhelm je novinarima u Aero klubu rekao: "Nisam čuo to za mart".
Vilhelm je rekao i da Nemačka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nema nikakvih dodatnih uslova za otpočinjanje pregovora.
"Nema novih uslova. Možda mi u Nemačkoj strožije gledamo na ispunjavanje uslova za otpočinjanje pregovora o članstvu, ali mi smo jedna od 28 članica EU i ne možemo, čak i da želimo, da diktiramo politiku preostalim članicama EU", rekao je nemački ambasador.
Na debati o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine u kontekstu evropskih integracija nemački ambasador je rekao da se nada da će Evropski savet ovog meseca doneti odluku da Srbija otpočne pregovore o članstvu u januaru, i da očekuje da će preostala otvorena pitanja biti rešena u petak, kada se u Briselu ponovo sastanu premijer Srbije Ivica Dačić i kosovski premijer Hašim Tači.
"Mislim da će to biti dobar dan za Srbiju, ali i za EU", rekao je Vilhelm.
On je istakao da Berlin očekuje da u potpunosti bude sproveden Akcioni plan za implementaciju briselskog sporazuma, ali je napomenuo da je ostalo "veliko otvoreno pitanje" koje se tiče pravosudja i osnivanja suda na severu Kosova.
"Mislim da će to biti rešeno 13. decembra", izjavio je Vilhelm.
Govoreći o nemačko-britanskom "non pejperu", u kom se traži da se pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine direktno veže za pregovore o članstvu Srbije sa EU, Vilhelm je rekao da Nemačka smatra da je važno da ta dva procesa teku paralelno.
Prema njegovim rečima, u tom dokumentu se nalaze sva pitanja koja treba da budu rešena u dijalogu Beograda i Prištine u okviru poglavlja 35.
"Čak i da zaključite druga poglavlja koja se ne tiču direktno dijaloga, imaćete problem ako odnos sa Prištinom ostavite za kraj", rekao je Vilhelm.
"Ne bi bilo logično, čak i da nema uslova, da ne rešite problem odnosa sa Prištinom", zaključio je on.
Ambasador je ponovio da nemacka nema nikakvih dodatnih uslova za početak pregovora sa Srbijom, napominjući da "možda mi u Nemačkoj strožije gledamo na ispunjavanje uslova".
Briselski sporazum je, kako je rekao, kulminacija dijaloga Beograda i Prištine i većina pitanja je rešena, a da očekuje da će preostala takodje biti rešena kako bi na tim osnovama Evropski savet mogao u decembru da donese pozitivnu ocenu za početak pregovora sa Srbijom.
Govoreći o Zajednici srpskih opština, Vilhelm je rekao da je ona bitna, ali da nije preduslov da Evropski savet donese pozitivnu odluku.
"Kada pregovori, nadam se počnu u januaru to će biti paralelan proces sa dijalogom Beograda i Prištine u okviru koga moraju da budu rešena pitanja poput energetike, telekomunikacija i drugih", ukazao je on.
Vilhelm je istakao da Nemačka insistira samo "na normalizaciji odnosa sa Prištinom, a ne na priznanju".
Ocenjujući odnose Srbije i Rusije, Vilhelm je rekao da Srbija i Ruska Federacija imaju bliske odnose i da EU nema ništa sa tim ali, koliko on shvata, prvi prioritet srpske vlade je da zemlju uvede u EU.
"To je u interesu Srbije, Nemačke i čitavog Balkana", zaključio je nemački ambasador.
Direktor fondacije "Hajnrih Bel" u Beogradu Andreas Polterman ocenio je na skupu da je došla "nova era" kada će se uspostaviti i novi odnosi Beograda i Prištine, ali da su dve strane sada daleko od normalnih odnosa.
U tom kontekstu Polterman je istakao da će dosta zavisiti od toga "kako će teći približavanje dve zemlje u okviru evropskih integracija".
"Pitajnje granica izmedju Srbije i Kosova mora da se reši pre nego što se priključe EU, to su slabe države sa slabim privredama i mnoga pitanja mogu da budu rešena samo u oviru EU", smatra Polterman.
