Izvor: Večernje novosti, 08.Jan.2013, 22:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niš pamti Konstantina

VELIKI jubilej, 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, u rodnom gradu rimskog cara Konstantina Velikog dočekuju skromno. Bez monumentalnog krsta na brdu Vinik i prisustva poglavara Rimokatoličke crkve, u Nišu će ova godišnjica biti obeležena bez spektakla. Ipak, cela ova godina je za Kontanstinov grad velika šansa za turistički i ekonomski razvoj grada. Zbog obeležavanja Milanskog edikta već su izgrađene i rekonstruisane najveće gradske saobraćajnice, koje povezuju Tvrđavu, Ćele-kulu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i Medijanu. Pitanje je, međutim, koliko će Niš, koji ni minulih godina, pa ni decenija, nije iskoristio činjenicu da je u njemu rođen jedan rimski car, uspeti ovaj put da to pokaže svima koji se ovde okupe zbog proslave Milanskog edikta. Minulog leta arheolozi su prvi put potpuno istražili Konstantinovu vilu na Medijani. Doduše, kompletna rekonstrukcija nije urađena, već samo konzervatorski radovi. Na ulazu u Medijanu izgrađena su Konstantinova vrata, sa prostorom za suvenire. Povodom obeležavanja jubileja Milanskog edikta, počeo je da se otkriva i raskoš senzacionalne Palate sa oktogonom, za koju postoje ozbiljne indicije da bi mogla da bude nekadašnja rezidencija Konstantina Velikog. Završen je deo prvih ozbiljnih radova na konzervaciji palate, i to 24 godine posle njenog otkrića na Gradskom polju u Nišu. U niškom Zavodu za zaštitu spomenika ukazuju na to da su je zidovi delimično restaurirani do visine na kojoj su pronađeni.RIMSKI VLADAR KONSTANTIN se rodio između 271. i 273. u tadašnjem rimskom gradu Naisi. Otac mu je bio Konstancije Hlor, u to vreme rimski oficir visokog ranga, a majka Jelena, žena skromnog porekla, gostioničareva kći. Kao prvi rimski vladar koji je prihvatio hrišćanstvo, sa Konstantinom je ono uzraslo u dominantnu veru tadašnjeg civilizovanog sveta. Kao prvi hrišćanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrišćanske crkve, Konstantin je nakon smrti kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama poštuje se kao svetac. Vladao je od 306. do 337. godine. - Procenjuje se da je objekat bio širok preko 60, a dug 80 metara - ističe Toni Čerškov, arheolog niškog odeljenja Zavoda za zaštitu spomenika, koji je svojevremeno otkrio ovo zdanje.- Osmougaona prostorija sa nišama i četiri prostorije nalaze se na uglu objekta. On je u potpunosti bio popločan mozaičkim podovima, imao je freske na zidovima, podno i zidno grejanje. A sudeći prema poslednjim najavama, u Nišu bi uskoro trebalo da započne izgradnja spomenika caru Konstantinu, autora vajara Vuka Đuričkovića iz Beograda. Njegovo rešenje je izabrano na konkursu još 2004. godine. Planirano je da sedeća figura Konstantina bude visoka šest metara, tako da bi spomenik bio novi simbol juga Srbije, a „tipovana“ je i lokacija na Nišavskom keju, u centru grada. Brojne turiste i vernike, koji će pohoditi Niš tokom ove godine, dočekaće spomen-obeležje na Nišavskom keju, posvećeno Milanskom ediktu. Predstavljen je lik Konstantina Velikog i monogram, a obeležje su minulog leta otkrile delegacije iz Austrije i Turske Međutim, nedavno su na ovom spomem-obeležu pojavila oštećenja. Stručna služba Zavoda za zaštitu spomenika kulture utvrdila da je uzrok nedovršenost, jer nedostaje završni sloj. DVE VRSTE MERMERA ZAVRŠNI radovi na Hramu Sv. cara Konstantina i carice Jelene, koji je grad Niš posvetio znamenitom Nišliji i njegovoj majci, trebalo bi da uskoro budu okončani. Na fasadi ovog monumentalnog zdanja postavljaju se mermerne ploče, od dve vrste kamena.

Nastavak na Večernje novosti...