Izvor: RTS, 04.Jan.2015, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niš, kada je kralj šetao trgovačkom kućom
Dok je Niš bio ratna prestonica, Karađorđevići su boravili u kući Popića, ugledne niške trgovačke porodice. Tada je to za Popiće bila privilegija, 100 godina kasnije ostale su stvari i uspomene o kojima se u porodici u novije vreme nije mnogo pričalo.
Društvo 1 Niš, kada je kralj šetao trgovačkom kućom
2 Bez dovoljno vode 85 odsto svetskog stanovništva
3 Žalba ne košta, ali nije džaba
4 Vremeplov (4. januar 2015)
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
5 Jeftiniji prevoz za penzionere
Dvor dinastije Karađorđević uoči početka Velikog rata preseljen je u Niš, zajedno s tadašnjom Vladom i Parlamentom.
Nišlije znaju da je u ulici Lole Ribara, nekadašnjoj Gospodskoj na broju 7 bio Radio Niš, a da je tu danas dopisništvo Radio Beograda. Oni stariji znaju da je to bila kuća Popića u kojoj je boravio kralj a retko ko da je Zorica Milićević, rođena Popić, u njoj živela kao dete.
"Bila je apsolutno u svemu pogodna za rezidenciju. Nešto od tog nameštaja se nalazi u susednoj kući gde sam ja sa mojom decom i mi to veoma ljubomorno i lepo čuvamo", kaže Zorica Milićević.
Od impozantnih ogledala, preko rustičnih lustera do češkog porcelana. Za Gordanu i Slobodanku sve to je bila istorija o kojoj se deci, sedamdesetih godina prošlog veka, nije pričalo mnogo.
"Na neki način me je možda bilo i malo sramota, jer su to u to vreme bile neke starudije koje su bile samo nanine starudije i što je bilo vezano samo za ovu kuću", rekla je Gordana Milićević.
Slobodanka Milićević Mišić kaže da im je nana pokazivala slike i da su tako učili. "Od studentskih dana, kao srednjoškolci imali smo drugu sferu interesovanja", priča Slobodanka.
O tome da se njihova prabaka u dvorištu sretala sa kraljem, da su njihovo pokućstvo koristili Karađorđevići tek su kasnije saznale.
"Onda se posle Drugog svetskog rata sve to što je bila privilegija zbog dvora sankcionisalo i o tome se u to vreme nije smelo da priča", kaže Zorica.
Ipak, istorija Popića je sačuvana i kroz uspomene i kroz ove predmete.
"Nismo robovali tim stvarima, to su bile stvari za upotrebu, to su bile stvari koje smo dobili u nasleđe i to je bilo nešto sa čim se živi", priča Gordana.
"Čovek sazri i tada počne da bude ponosan na neki deo DNK koji nosi u sebi", ističe Slobodanka.
Deo tradicije ove porodice je očigledan osećaj za estetiku, kojoj se naročito posvećuju u vreme praznika.
