Izvor: Vesti-online.com, 12.Nov.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nirnberg nas veže i spaja
Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ponovo je ošamario državu čiji je službenik i ponovo se narugao žrtvama.
Milka Ljubičić
Ovog puta za mesto te rabote izabrao je Nirnberg iz čije je Palate pravde, iste one u kojoj se sudilo Hitlerovim saradnicima, svetsku javnost upozorio na to da u Beogradu, glavnom gradu njegove zemlje, slobodno radi, živi i uživa čak tri stotine potencijalnih ratnih zločinaca.
Dugo mu je trebalo da se odvaži >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i iznese tu "gorku istinu" koja čuči u njemu sve ove godine i ne da mu da mirno spava. Pripremao se da to izbljuje iz sebe još od maja 2011. godine kada se vraćao iz Budimpešte sa suđenja Šandoru Kepiru i kada je, kako naglašava, učvrstio svoje uverenje da "nam je svima potreban brži, energičniji, beskompromisni rad na procesuiranju ratnih zločina".
- U suprotnom, rizikujemo da u Beogradu 2060. godine neki "naš Kepiro" odgovara za zločine, izračunao je Vukčević i podelio svoj strah sa građanima i građankama. Upravo zato je i rešio da obznani u Nirnbergu kako će, čim prikupi dovoljno informacija, privesti pravdi "još najmanje 300 lica koja bi mogla biti osumnjičena za ratne zločine". Nije zaboravio da naglasi i to kako za njega predstavlja "veliku čast što je prvi tužilac iz Srbije koji se našao na mestu koje je simbol pravde za žrtve nacizma, najmračnijeg perioda u istoriji Evrope".
Da Vukčević svojevremeno nije išao na suđenje Šapiru, protiv koga je inače 2008. srpsko tužilaštvo pokrenulo istragu, ali je - baš zanimljivo - u međuvremenu predmet ustupilo mađarskom pravosuđu, možda ne bi stigao do prosvetljenja koje mu se desilo u Nirnbergu.
Valja podsetiti da je Šapira (nacističkog oficira optuženog da je u zloglasnoj Novosadskoj raciji učestvovao u ubijanju 1.246 civila, najviše Jevreja, Srba i Roma, među kojima i 168 dece) sud u Budimpešti oslobodio! Žalba nije uložena jer je optuženi u međuvremenu umro!
Nirnberška epizoda, koju neki doživljavaju i kao prvorazredni politički skandal, samo je jedna u nizu iz serije Vukčevićevih sličnih, ne manje spornih i opasnih nastupa i poteza koji su doveli do toga da deo javnosti doživljava njegovo tužilaštvo kao servis za amnestiranje zločina nad Srbima.
Vukčević je, da podsetim, isti onaj čovek koji je kasapljenje kidnapovanih kosovskih Srba zarad trgovine njihovim organima nazvao "hirurškim intervencijama nad otetim ljudima".
Kada su ga novinari pitali da li će posle knjige Karle del Ponte u kojoj, pored ostalog govori i o tom monstruoznom zločinu, srpsko tužilaštvo podignuti optužnicu, Vukčević je odgovorio: "Prerano je, prerano da me to pitate. Mislim, nije lako podići optužnice, znate, optužnica treba da se dokaže. Ja sam rekao da, prema mojoj proceni, odnosno našim procenama, da se tu pre radi o međunarodnom organizovanom kriminalu, znate. To je što mogu da kažem za sada".
Tako je zborio srpski tužilac vodeći se poznatom izrekom o oprezu kao majci mudrosti. Za tvrdnju o 300 srpskih zločinaca koji slobodno šetaju Beogradom takva vrsta rezerve nije mu pala na pamet. Zna čovek šta radi! Kao što je znao i onda kad su hapsili Ratka Mladića, a on na Brionima debatovao sa hrvatskim kolegom Mladenom Bajićem. I nije odoleo da mu prvom saopšti radosnu vest kako bi je ovaj prosledio hrvatskim medijima da bi imali ekskluzivitet u njenoj objavi.
To je isti onaj Vukčević koji je, kako svedoči novinar Domagoj Margetić, odbio da razmotri dokumente o umešanosti Bajića u ubistva Srba u splitskom zatvoru Lora.
- Umesto da pokrene istražne radnje, Vukčević je celi spis koji sam mu dostavio vratio svom prijatelju Bajiću koji ga je, naravno odbacio - tvrdio je Margetić.
Ali, to je već druga priča. Ne manje gorka od ove nirnberške koja će, kao i sve ranije, biti stavljena u fioku.
Bez posledica za njene aktere.
Nastavak na Vesti-online.com...
