Izvor: Studnel.com, 26.Jan.2016, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolaj Čaušesku – najozloglašeniji rumunski predsednik
Rođen je u selu Skorničeštiju, a sa 11 godina odlazi u Bukurešt, gde počinje da radi kod obućara kao šegrt. Godine 1932. pridružio se ilegalnoj Komunističkoj partiji Rumunije i kao njen član bio je nekoliko puta hapšen tokom naredne dve godine. Zbog toga je proglašen za ozloglašenog komunističkog agitatora i rasturača komunističke i antifašističke propagande. Nakon toga se nakratko povlači, a 1936. uhapšen je i poslat u zatvor Doftana. Kada je izašao iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << zatvora, upoznao je Elenu Petresku, kojom se i oženio 1946. godine. Čaušesku je 1965. postao generalni direktor Rumunske radničke partije, a jedna od njegovih prvih odluka bila je da država promeni naziv u Socijalistička Republika Rumunija. Na početku karijere važio je za popularnog lidera, pre svega jer je vodio nezavisnu spoljnu politiku, ali i za neposlušnog državnika.
Pošto je odbio da napadne Čehoslovačku i istupio iz Varšavskog pakta, Rumunija je dobila status crne ovce u Istočnom bloku. Marta 1974. proglašen je za predsednika Rumunije. Zanimljivo je to da do tada funkcija predsednika nije postojala, već ju je obavljao predsednik Državnog komiteta. Nakon toga započeo je program sistematizacije tokom kojeg je nastojao da izgradi razvijeno socijalističko društvo i najpre preoblikuje glavni grad. Tokom tog procesa više od petine Bukurešta je porušeno kako bi mogao da izgradi grad po svojoj želji. U planu mu je bilo i rušenje sela i naseljavanje seljaka u gradove, ali to nije sprovedeno do kraja.
Foto: www.srbin.info
Uvodio je razne mere kako bi povećao prirodni priraštaj. Zabranio je abortuse i kontracepciju, a svi građani stariji od 25 godina koji nisu imali decu bili su u obavezi da plaćaju porez u iznosu od 10 do 20 odsto prihoda, bez obzira na to da li su u braku. Broj stanovnika se povećao, ali došlo je i do povećanja siromašnih ljudi, dece siročadi i razvoda, kao i do širenja epidemije side. Situacija se pogoršala odbijanjem vlasti da prizna da se bolest širi i onemogućavanjem sprovođenja testiranja na HIV. Tokom 1989. godine zemlja je prolazila kroz težak period, a vlasti su odbijale da realno sagledaju situaciju. Dok je među narodom bilo sve više siromašnih i beskućnika, Čaušesku je pred televizijskim kamerama govorio da je životni standard stanovnika Rumunije poboljšan.
Krajem decembra spreman je veliki miting koji su rumunski mediji predstavili kao spontani pokret podrške Čaušesku. Videvši nezadovoljne građane, on je sa suprugom Elenom pobegao u zgradu Centralnog komiteta. Narednog dana su helikopterom pobegli sa vrha zgrade, što se pokazalo kao pogrešna odluka budući da su kroz podzemne tunele mogli pobeći bezbednije. Iz Bukurešta su najpre otišli u njegovu rezidenciju u Snagovu, a potom u Trgovište, gde ih je uhapsila lokalna policija. Odlukom vojnog suda 25. decembra osuđeni su na smrtnu kaznu.
Pre nego što su streljani, Čaušesku je otpevao deo Internacionale i rekao da će istorija pokazati da je on bio u pravu. Izvršenje smrtne kazne je snimano i velikom brzinom se proširilo svetom, dok je rumunska televizija snimak emitovala nekoliko dana kasnije. Njihov grob zvanično ne postoji. Na grobnici gde su sahranjeni stoje imena dva generala, ali datum smrti odgovara datumu pogubljenja bračnog para Čaušesku. Sve zahteve da se njihov grob obeleži ili da se posmrtni ostaci prenesu u mauzolej država je odbijala. Mesto na kom su ubijeni otvoreno je danas za posete turista.
Izvori: telegraf.rs, navidiku.rs.
nikolaj causeskurumunijapredsednikdiktatorbiografija
