Izvor: B92, 05.Avg.2017, 10:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Niko vam neće dirati auto na tom srpskom parkingu"
Dok se vlasti nagornjavaju ko će bolje zaštititi "nacionalne interese", obični ljudi žele mir, a mladi iz Knina grad u kom nema mržnje i korupcije.
Na portalu 100posto.hr objavljena su razmišljanja mladih koji su u tom gradu rođeni 1995. godine, u trenucima kad je rat besneo na prostorima bivše Jugoslavije.
Reporter Juraj Filipović piše kako je ekipa automobil parkirala u centru Knina, među vozilima sa beogradskim tablicama.
"Samo nemojte izazivati, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << neće vam niko dirati auto na tom srpskom parkingu", dobacila je gospođa iz pekare.
Filipović dodaje da Knin "isforsirano zablista 5. avgusta", da su smeštajni kapaciteti, kao i restorani i kafići puni, dok lokalno mlado stanovništvo, zasićeno od politiziranja, pre bira da se "učauri" i pasivno posmatra kako njihov grad posle svega propadne još malo više nego godinu ranije.
"To se uglavnom dogodi posle svakog političkog govora. Ovde više nema ničega, ni kulturnog sadržaja, ni prevelikog izbora za obraovanje, nema posla, ničeg što bi mlade zadržalo u Kninu", navodi se u tekstu.
Dalje Filipović prenosi reči Tonija Šoštara, 22-godišnjaka koji je Hrvat, a ima polubrata Srbina.
"U Kninu je prošlo razdoblje mržnje i incidenata na ulici zbog nacionalnosti. Tu i tamo se pred Oluju neko po ulici verbalno zakači, ali uglavnom je podnošljivo. Moja porodica je tokom rata bila je u Nemačkoj, tamo smo se rodili sestra i ja. Nikada nas niko nije odgajao većim Hrvatima nego što jesmo. Dosta sam slušao o ratu, ali mišljenja sam da on nikome ništa dobroga nije doneo. Zanima me samo posao i budućnost te kako ću u doglednoj budućnosti prehraniti porodicu", kaže Šoštar.
Nikolina Ivković kaže da se u Kninu veoma teško živi, kao i da se ježila kada joj je otac pričao o Oluji.
"Često sam maštovito zamišljala kako je taj 5. avgust izgledao, kako je moj otac ratovao za slobodu i kako je bio ponosan... Rat je na njega ostavio neke posledice, to je normalno. Ja neću ići na dan Oluje na našu tvrđavu. Tog dana radim, zaradiću dnevnicu. Ne vidim razlog zbog kog bi trebalo da budem u prvim redovima. Zar me to čini većom Hrvaticom?", pita Nikolina.
Ivana Radić je rođena u Somboru, a živi i studira u Kninu.
"Odrasla sam ovde, zašto ne bih ovde gradila svoj život? Međuljudski odnosi su korektni, nko se ne obazire više na nacionalnosti osim onih mladih inficiranih politkom i podelama. Mislim da bi ovde više želeli da rade u struci, a ne da razmišljaju ko je Srbin ili Hrvat. Ne treba pričati o Oluji, činjenica je da je moj narod stradao. Roditelji su mi retko govorili o tome, rekli su mi da se na to ne treba vraćati i trljati so na rane. Svako ima pravo da slavi šta hoće i da se ponaša kako hoće", istakla je Ivana.
