Izvor: Blic, 10.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko se ne vraća u Svrljig
Niko se ne vraća u Svrljig
NIŠ - Dobro došli u Svrljig, varošicu čiji su žitelji zaboravili da se smeju. Ovako namerniku meštani opisuju gradić koji se nalazi na pola puta od Niša ka Knjaževcu, poznat uglavnom po razvoju stočarstva na Svrljiškim planinama, čuvenom svrljiškom jagnjetu i siru.
Prilaz varoši sa oko 10.000 stanovnika iz pravca Niša ne nagoveštava sumornu sliku. Dve nove benzinske pumpe, sa restoranom, fabrika za preradu drveta, pogon >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za preradu lekovitog bilja... Čuveni restoran 'Kamiondžije' tik pored romskog naselja mami na stanku.
Vlasnik restorana Vinko Miloradović veli da su se Bajaga, Lepa Brena i Boba, Piksi i Dejo, Ljubiša Samardžić i mnoge druge poznate ličnosti gostile ovde vešalicama i kobasicama od jednog metra! Metar rolovane vešalice (700 grama) košta 700 dinara, kobasica od metra je 600 dinara.
Strašna besparica
- Poznati dođu, jedu i nose roštilj za Beograd. Stalni gosti su oni koji često putuju na relaciji Niš - Timočka krajina. Svrljižani retko dolaze, nemaju para. Privreda je propala, ovde vlada strašna besparica - kaže Miloradović.
Ovo nam potvrđuje i nekolicina namernika okupljenih oko prodavaca novogodišnjih čestitki u centru grada, kojim promiče tek poneko vozilo i traktor.
- Kožara ne radi, propali su pogon Elektronske industrije, fabrike nameštaja, tekstilne fabrika 'Maja', građevinske firma 'Zeleni vrh'. U MIN i Tekstilnom kombinatu malo je zaposlenih. Naša firma 'Zeleni vrh' započela je još pre desetak godina sportsku halu. Eno je kod osnovne i srednje škole, zvrji nezavršena. To je Skadar na Timoku - vele nekadašnji građevinci.
Većina nekadašnjih radnika svrljiških preduzeća nalazi se u 'lebdećem' statusu. Primaju crkavicu po raznoraznim socijalnim programima. Obrni-okreni, preživljavaju sa nekoliko hiljada dinara mesečno.
Po zvaničnim podacima, prosečna bruto plata u Svrljigu iznosi 9.210 dinara, faktički 5.000-6.000 dinara, što ovu opštinu sa 38 sela i oko 20.000 stanovnika ubraja u najnerazvijenije u Srbiji.
Nekoliko mladića 'ubija' dan u kafiću 'Kod Kaneta'.
- Svrljig je mesto u kojem su ljudi zaboravili da se smeju. Mladi odlaze i niko se ne vraća. One koji su ostali, ubija letargija, tako da više niko nema interesovanja ni za šta. Ogroman broj mladih preselio se u Niš, mnogi su otišli u inostranstvo. Miloš, Perča, Marko, Sava i mnogi drugi otišli su da rade u Italiji, Boce im se priključio, pošto je prvo bio na Malti, Boško je u Irskoj - nabraja Oliver Đorđević Kane, vlasnik kafića.
Osim ovog kafića, u Svrljigu rade i kafić 'Kod Džone' i kafić 'Kod Čelje'. Zamućen vodovod
Kane dodaje da se jedan od mnogih njegovih prijatelja zaposlio, i to u kladionici. Jedina kladionica u gradiću omiljeno je mesto za okupljanje mladih, nezaposlenih ljudi.
Osim na besparicu, stariji ukazuju na akutni problem sa pijaćom vodom.
- Mnogi Svrljižani ne piju zamućenu vodu sa vodovoda. To je višegodišnji problem i zato ima mnogo bubrežnih bolesnika. Jedino rešenje je da se priključimo na niški vodovod, ali od toga za sada nema ništa - kaže Tihomir Videnović, viši sanitarni tehničar.
Zdravstveni radnici iz lokalnog Doma zdravlja upozoravaju na poražavajuću statistiku - tri puta je više sahrana nego slavlja za rođenje deteta. Četrdeset odsto mladih od 11 do 19 godina probalo je droge.
Kao jedino lepo Svrljižani navode nedavno asfaltiranje desetak ulica. Videnović je pokrenuo akciju biranja najlepšeg dvorišta, a nagradu za najuređeniju avliju dobio je Serafim Krstić. Oliver Milijić
