Izvor: Politika, 09.Avg.2013, 17:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko nije dobio frekvenciju, biće raspisan novi konkurs

BEOGRAD – Savet Republičke radiodifuzne agencije na današnjoj sednici nije dodelio dozvolu za emitovanje televizijskog programa ni jednoj od dve zainteresovane televizije i naglasio da je prema zakonu dužan da raspiše novi javni konkurs.

U saopštenju RRA se navodi da nijedna od dve televizije (TV Nova.rs i TV Kopernikus Svet plus 3) koje su imale potpunu i blagovremenu dokumentaciju, a učestvovale su na javnom konkursu, nisu dobile potreban broj glasova članova Saveta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Glasanje je, ističe se, bilo tajno, kao i da su dva člana Saveta glasala za Televiziju Nova.rs, tri člana za TV Kopernikus Svet plus 3, a četiri nisu dala glas ni za jednog podnosioca prijave.

„Prema Zakonu, Savet RRA je dužan da ponovo raspiše javni konkurs, izuzev ako Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija ne odluči da mrežu K5, ugašene TV Avala, ustupi za proces digitalizacije Republike Srbije, što znači da bi trebalo promeniti Plan raspodele radiofrekvencija”, zaključuje se u saopštenju.

---------------------------------------------------------------------

Frekvencija TV „Avale” verovatno za digitalizaciju

BEOGRAD – Nacionalna televizijska frekvencija, koja je ostala upražnjena gašenjem TV „Avala”, najverovatnije će biti iskorišćena u procesu digitalizacije, rekao je danas državni sekretar u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija, Stefan Lazarević.

Lazarević je kazao Tanjugu da je Ministarstvo donelo odluku da od ponedeljka stavi u proceduru Pravilnik o raspodeli frekvencija, koji se odnosi na količinu svih slobodnih frekvencija za potrebe digitalizacije.

„Stavljanjem Pravilnika u proceduru znači da ćemo ga poslati svim institucijama od kojih je neophodno da pribavimo pozitivno mišljenje i nakon toga ministarstvo će imati otvoren put za njegovo donošenje”, kazao je Lazarević.

Donošenje Pravilnika bi značilo da možemo da izvršimo proširenje inicijalne mreže, odnosno da u potpunosti stavimo u funkciju opremu koju smo dobili od EU kao donaciju, a s druge strane, stavljanjem u funkciju inicijalne mreže bismo obezbedili pokrivenost države sa digitalnim signalom od oko 70 do 80 odsto, objasnio je on.

To bi, prema njegovim rečima, olakšalo ne samo promociju procesa digitalizacije, već i bolju komunikaciju sa građanima i lokalnim i regionalnim emiterima.

Lazarević je istakao da bi, takođe, već sada moglo da se planira šta da se radi sa digitalnom dividendom, odnosno na koji način je najbolje da se stavi na raspolaganje mobilnim operaterima.

„To bi značilo više novca za budžet od prodaje spektra, a s druge strane, brži razvoj i veće investicije u telekomunikacije, kao i veći broj korisnika širokopojasnog interneta”, naveo je.

Kada je reč o raspisivanju konkursa za 4G lincencu, Lazarević je kazao da su Ministarstvo i RATEL već počeli konsultacije sa operatorima, i u narednih nekoliko nedelja imaće jasnu sliku oko toga na koji načn će se vršiti prodaja radio-frekvencijskog spektra.

„To je veoma ozbiljan posao koji zahteva dosta strucnosti i angažmana svih institucija. Moramo da sagledamo i uzmemo u obzir dinamiku zavrsetka procesa digitalizacije s obzirom na sada promenjene okolnosti, a to će uticati na donošenje naše konačne odluke u narednih nekoliko nedelja”, ukazao je Lazarević.

U zavisnosti od toga na koji način će se izvršiti prodaja spektra, tj. izdavanje licenci, zavisiće i količina sredstava koja će završiti u budžetu, ali iz ove perspektive se može reći da se radi o cifri od 100 miliona evra, dodao je on.

„Zadatak i ministarstva i RATEL-a je da izabere najbolji i najefikasniji put koji će, s jedne strane omogućiti što veća sredstva za budžet, a s druge strane što veće investicije i što brži razvoj elektronskih komunikacija”, naglasio je Lazarević.

On je podsetio da je ministarstvo u više navrata ukazivalo da bi bilo veoma dobro da se sve slobodne frekvencije iskoriste za digitalizaciju, s obzirom da bi na taj način dobili mnogo predvidljiviji proces digitalizacije i veću sigurnost da će on biti završen, a osim toga, dodatno bi ubrzali proces koji je u velikom zaostatku.

Tanjug

objavljeno: 09.08.2013.

Nastavak na Politika...