Izvor: Blic, 13.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko neće u zidare
Niko neće u zidare
U Srbiji je, prema poslednjim podacima Zavoda za tržište rada, nezaposleno 954.830 osoba, što je za 8,8 odsto više nego prošle godine. Bez posla je dosad u ovoj godini ostalo 205.000 radnika. Broj zaposlenih u prvih osam meseci ove godine u odnosu na lane je smanjen za 2,6 odsto, dok stopa nezaposlenosti trenutno iznosi čak 32,4 odsto.
Pored svih pokazatelja visokog stepena nezaposlenosti u Srbiji, postoje, međutim, i zanimanje za koja poslodavci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne mogu da nađu dovoljno zainteresovanih. Uglavnom to nisu u pitanju svuda u svetu traženi visokoobrazovani kadrovi (naročito informatičari, programeri) nego građevinska i metalska zanatska zanimanja. Prema podacima Odeljenja za statistiku i analizu, među 4.300 zanimanja koja prati Zavod za tržište rada po jedinstvenoj nomenklaturi od prvog do osmog stepena, najtraženija zanimanja za koja je malo interesovanje nezaposlenih, jesu pre svega zidari, tesari i armirači.
Željka Zelenović-Vuković, načelnik Odeljenja za posredovanju pri zapošljavanju, ističe da su stalno potrebna građevinska zanatska zanimanja, kao i mašinska metalska zanimanja.
- Nezaposleni ove poslove prihvataju samo u slučaju izuzetno dobre ponude, a to je obično zarada duplo viša od prosečne - kaže Željka Zelenović-Vuković i dodaje da su životne potrebe i dalje iznad zarada 'tako da zanatlije rade samostalno na crno, jer za nekoliko dana zarade prosečnu platu'.
- Ljudi zbog toga još uvek ne razmišljaju na duže vreme i radije rade samostalno, dok ne reše egzistencijalne probleme - objašnjava načelnica Odeljenja za posredovanje pri zapošljavanju i napominje da oni računaju da će potrebe za njihovim zanimanjem biti i kasnije i da će kada reše svoje najosnovnije potrebe i kad se plate povećaju i dalje njihovo zanimanje biti traženo. Inače je, prema njenim rečima, priliv mladih sa ovim zanimanjima ograničen, jer ih mnoga građevinska preduzeća veće tokom školovanja, stipendiranjem obavezuju da se zaposle kod njih.
Kao jedan od primera gde je odbijena ponuda sa pristojnom platom, ona navodi slučaj gde je nedavno poslodavac tražio molere i ponudio platu od 25.000 dinara ali nije bilo zainteresovanih. Posle toga je, prema njenim rečima, taj posao ponudio i nekvalifikovanim radnicima koji bi kod njega prošli obuku i tako stekli i kvalifikaciju, ali nije bilo zainteresovanih.
- Ljudi koji imaju samo osnovnu školu manje su motivisani i slabije traže posao, pa čak, kao u ovom slučaju, neretko odbijaju da radeći neki posao steknu i određenu kvalifikaciju - kaže Željka Zelenović-Vuković. Visokoobrazovani, prema njenim rečima, ređe odbijaju ponude za posao, ali ni oni ne prihvataju ponudu ako je plata mala ili ako smatraju da u firmi nemaju uslove za dalji napredak ili afirmaciju.
- Inženjeri naročito paze u koju će se kompaniju zaposliti i kakvi su im izgledi za dalju karijeru - navodi ona i ističe da u poslednje vreme ipak sve više ljudi radi na sebi i želi da poboljša svoje kvalifikacije.
Građevinska škola u Beogradu između ostalog obrazuje upravo i za građevinska zanatska zanimanja koja poslodavci najviše traže. Momir Andesilić, direktor škole, kaže da trenutno imaju 13 zanatskih profila za koje školovanje traje tri godine.
- Jedino se u ovoj školi u Srbiji đaci školuju za tesara i armirača, koje, uz zidare, poslodavci i građevinske firme najviše traže - ističe Andesilić. Prema njegovim rečima, na trogodišnjim školovanju je ukupno 971 učenik, od kojih 324 đaka primaju kredite, koje po 50 odsto finansiraju građevinske firme i Ministarstvo prosvete. Da su đaci i roditelji svesni da su ta zanimanja tražena, govori i činjenica da mnogo stipendija nije realizovano, naročito kod zidara, tesara i armirača jer učenici nisu sklapali ugovore po kojima su obavezni da rade u firmi koja ih je stipendirala. Najviše kredita su, prema njegovim rečima, ponudile građevinske firme 'Energoprojekt-visokogradnja', 'Kongrap', 'Rad' , 'Napred' i '7. juli'. On takođe navodi da se u kreditiranje sve više uključuju i privatne firme, među kojima najviše stipendista ima 'Gemaks', kao i zastupnici 'Knaufa' i 'Rigipsa' za Srbiju.
- Upravo u saradnji sa dilerima tih poznatih svetskih kompanija, ove godine smo kao pilot-program pokrenuli novi obrazovni profil: monter suve gradnje, a đake kreditiraju zastupnici 'Knaufa' i 'Rigipsa' - naglašava Andesilić. Odziv đaka za upis u Građevinsku školu je, prema njegovim rečima, sve veći.
- Po prvi put ove godine imamo listu za čekanje ako neko od đaka odustane, kao u gimnazijama. Inače, svake godine upisujemo deset odeljenja - kaže direktor škole i napominje da je svake godine za učenike iz unutrašnjosti obezbeđeno 220 mesta u srednjoškolskom đačkom domu. On ističe da dosta roditelja koji se bave ovim zanatom i imaju svoje zanatske radnje ili male firme upisuju svoju decu u ovu školu da nauče zanat. A. R. Marković Prva zanatska škola u Srbiji
Građevinska škola u Beogradu je 1. oktobra obeležila 101. godišnjicu. Momir Andesilić ističe da je to prva zanatska škola u Srbiji, a kao građevinska treća u Evropi posle škola u Beču i Londonu.
- Naši đaci su bili nosioci svih velikih građevinskih poduhvata koje su naše firme radile i u zemlji i u inostranstvu - kaže direktor škole. Osim što ima ovako dugu i bogatu tradiciju, Građevinska škola je, prema njegovim rečima, jedna od retkih u Beogradu koja nema svoju fiskulturnu salu.
- Mnogima smo gradili, a sebi nismo napravili salu - kaže Andesilić. On navodi da je Ministarstvo prosvete obećalo da će platiti izradu projekta i da očekuju da će grad finansirati izgradnju fiskulturne sale jer sada raspolažu sa više sredstava u budžetu.
