Izvor: RTS, 04.Sep.2012, 17:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko neće u pekare
Pekari su jedno od najtraženijih i najbolje plaćenih zanatskih zanimanja. Uprkos tome, tih majstora ima premalo za potrebe velikog broja privatnih radnji otvorenih u poslednjih deset godina.
Mali broj zanatskih škola, nedovoljno školske prakse i pretežno noćni rad razlozi su zbog kojih je interesovanje za pekarski zanat sve manje. Da li bi promena Zakona o zanatstvu nešto promenila?
Prekvalifikacija za pekare hleba i kora organizovana je u firmi "Makovica" u Mladenovcu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Mirjana Milovanović završila je gimnaziju, Saša Lazić osnovnu školu, a Neško Božinović je bravar.
Kako objašnjava Milovanovićeva, obuka u toj firmi trajala je mesec dana, nakon čega se polagao ispit i kako dodaje "sad samo preostaje da se malo uhodamo".
Prema rečima Lazića, pomoć su mu pružile kolege. "Obučili su me za rad na delilici, na mikseru, i komori", dodaje Lazić.
Pošto nije imao posao, Neško Božinović se odlučio da krene na obuku za pekara. "Obuka je trajala mesec i po dana, a u ovom poslu nije ništa teško, sve se nauči", objašnjava Božinović.
Firmi "Makovici", koja zapošljava 300 radnika i proizvodi više od 40 hiljada vekni hleba mesečno, pekari su neophodni, ali ih nema dovoljno.
Kako objašnjava Slobodan Sekulić, suvlasnik pekare "Makovica", ne izdržavaju svi u takvom poslu.
"Dok je čovek mlad i treba mu posao on se pojavi na tržištu kao pekar, ali kad hoće da stvori porodicu, teško je zameniti noć za dan, a zna se da pekari rade uglavnom noću".
Da bi se pekarskim zanatom ovladalo potrebno je nekoliko godina. U direktnoj proizvodnji hleba i peciva u Srbiji radi oko 10.000 ljudi, a najviše 10 odsto njih je kvalifikovano. Zbog toga u Uniji pekara kažu da je neophodan veći broj zanatskih škola i više prakse.
Prema rečima Zorana Pralice iz Unije pekara, kada bi se utrostručilo ono što treba da bude u praksi, dobili bismo kvalitetne obrazovane majstore, "koji kada izađu iz škole mogu da obavljaju tu delatnost".
U pripremi je Zakon o zanatstvu koji će omogućiti uslove za organizovano školovanje zanatlija za potrebe tržišta rada i dobijanje zvanja šegrta odnosno učenika, kalfe i majstora.
