Izvor: Blic, 22.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko ne želi da se upusti u gradnju stanova
Zaposliti više od 100.000 radnika u nekoliko hiljada preduzeća, a uz to obezbediti jeftinije stanove za oko pola miliona podstanara u Srbiji, trebalo bi da bude cilj svake vlasti. Pitanje je zašto nije i ove sadašnje. Da jeste, postojao bi plan kako pokrenuti stanogradnju, koja znači posao za radnike u proizvodnji cigle, crepa, drvne građe, cementa, peska, kreča, armature, keramike, sanitarija, instalacionog materijala, nameštaja, bele tehnike.
Takav plan, prema mišljenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stručnjaka, zaposlio bi mnogo više preduzeća od subvencija za kupovinu „punta". Oni navode da u kvadratu stana ima čak 28 privrednih grana, što je dovoljan razlog da se država trgne. Milutin Mrkonjić, ministar infrastrukture, predlaže gradnju 100.000 stanova koji bi mogli da se prodaju po ceni od 500 do 600 evra, ali ta ideja nije naišla na podršku.
Branislav Bogićević, predsednik Upravnog odbora „Minakve BB", kaže da stanogradnja može da zaposli više radnika od Koridora 10, a jeftinijim stanovima rešavaju se i socijalni problemi. Bogićević predlaže da država umesto u Koridor 10 uloži tri milijarde evra u gradnju 100.000 stanova. Građani bi, prema njegovoj računici, uz učešće od deset odsto mogli uz mesečnu ratu od 125 evra da kupe pedesetak kvadrata.
Intervenciji države protive se neke građevinske firme i udruženja. Jedan od onih koji smatra da državna intervencija može da ošteti tržište je Goran Dugandžija, predsednik Grupacije visokogradnje u Privrednoj komori Srbije i vlasnik „Duga sistema". Država ne treba da gradi stanove samo da bi pokazala da to može da uradi jeftinije. Na pitanja šta je u tome loše on odgovara da će svi ostali onda prestati to da rade.
- Svaki model državne gradnje stanova bio bi kontraproduktivan jer niko ne može da izdrži njenu konkurenciju. Vlast treba da donese valjanu zakonsku regulativu i da se skloni, čak i u ovim uslovima ekonomske krize. Ono što bi mogla da uradi je uticanje na banke da smanje kamate, koje su neuporedivo veće nego u drugim zemljama, odnosno da odobravaju više zajmova jer skoro da više ne kreditiraju investitore i kupce – savetuje Duganžija.
S njim se slaže i Dragan Kopčalić, bivši beogradski funkcioner, sada generalni direktor i suvlasnik „Montere" i još nekoliko građevinskih firmi. Najvažnije je, kaže on, obezbediti tržište i mogućnost građanima da se zaduže po prilično povoljnim uslovima koji su vladali prethodne dve godine jer sada sve stoji. Kopčalić smatra da treba smanjiti cene građevinskog zemljišta, kao i sniziti PDV na nove stanove i na materijal za gradnju. I da se sve to oroči na trajanje krize.
Ko govori istinu, najbolje znaju podstanari širom Srbije. Teško da mogu da poveruju Mrkonjiću jer među njima ima još onih koji čekaju stanove koje ima je obećao posle bombardovanja. Nemaju razloga da veruju i raznim investitorima i bankama jer prilično dobro zarađuju na paprenim kamatama i cenama kvadrata. Da sadašnje stanje na tržištu ne ide u prilog kupcima, pokazuju i cene koje su uprkos smanjenoj tražnji zacementirane. Kome odgovara ovako sakato tržište, koje neki žele da odbrane od države.
Mrkonjić poručuje firmama koje se protive njegovom modelu da se obrate njemu i dodaje da oni nemaju poštene namere. „Ljudi, posebno mladi, nemaju para da kvadrat stana plate hiljadu evra i više, jer su mesečne rate ogromne, pa država mora da pomogne", uveren je on. Svoj plan predstavio je Duliću i dvojici predsednika, Tadiću i Cvetkoviću. „Odgovor nisam dobio, oni su sad na potezu", ističe on.
Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić odmah se usprotivio ovoj ideji jer država nema para. U Ministarstvu ekonomije navode da je za izradu nekog modela subvencioniranja nadležno Ministarstvo infrastrukture. Dva predsednika zasad mudro ćute.
Ima li država para
Zbog subvencija države snižene su kamate na stambene kredite. Bankari kažu da je oseka u zajmovima posledica poskupljivanja novca u inostranstvu i povećanja rizika za ulaganje. Goran Milićević, izvršni direktor za marketing u Komercijalnoj banci, smatra da će pozajmice biti dostupnije građanima kada se promene uslovi na tržištu. Država može da utiče na kreditiranje većim subvencionisanjem. Zbog ovoga bi morala da poveća rashode, a pitanje je da li to može da priušti u ovim vremenima.
