Izvor: Blic, 06.Okt.2010, 01:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko ne brine o biseru grada

U rubrici beogradskog dodatka „Blica „ „Najviše volim u Beogradu“ Kosančićev venac mnogi građani navode kao jedan od bisera grada. Međutim, stvarna situacija je daleko od toga da biste bilo koga odveli u tu ulicu. Fasade su oronole, na mnogim zgradama su ispisani grafiti, na kaldrmi je parkiran niz automobila, a simbol ulice, bista Ivana Kosančića, skinuta je već oko godinu dana.

- Nekoliko fasada na zgradama u ovoj ulici, koje bi trebalo da ostanu autentične, prilično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su oronule. Sa one u broju 13 smo i skinuli bistu Ivana Kosančića pošto se nakrivila. Nismo hteli da rizikujemo da se ošteti i pre oko godinu dana smo je stavili u podrum. Nekoliko zgrada je ispisano i iscrtano sprejom, a automobili redovno prolaze i tako prave oštećenja na kaldrmi, pogotovu zimi kad jedva izađu sa nje - žali se Jelica Ivanović, stanarka Kosačićevog venca.

Ona navodi da su čak i vodovodne cevi u celoj ulici trule i da su davno tražili da ovaj krug (Kosančićev venac, Srebrenička, Zadarska, Fruškogorska) postane pešačka zona. Međutim, tvrdi da još nisu dobili ni dozvolu Opštine Stari Grad da iz svojih sredstava urede oronolu fasadu na broju 13. Činjenica je da ovaj deo grada sa Sabornom crkvom, Patrijaršijom, Konakom kneginje Ljubice, ostacima Narodne biblioteke, najstarijom beogradskom kafanom „Znak pitanja" predstavlja zaista autentičnu celinu. Zato je ovaj prostor od 1971. godine proglašen spomenikom kulture od velikog značaja, ali po rečima Nenada Žarkovića iz Zavoda za zaštitu spomenika predstavlja bolno pitanje.

- Planovi su da se prvo urade fasade, ali čeka se Grad. Kosančićev venac predstavlja krupnu investiciju i više značajnih objekata je na tom prostoru. Verovatno se zato čeka ovoliko, da bi se došlo do pravog rešenja. Ima kulturne slojeve od Rima do Vizantije, a tu je i Austrijski uticaj. Ako se bilo šta radi na tom području mora da se konsulutuje Zavod, kako se ne bi narušila autentičnost objekata - kaže Žarković i navodi da se i on slaže da bi definitivno trebalo zabraniti saobraćaj u ovom krugu.

Inače, integralni plan regulacije Kosančićevog venca, koji se odnosi na područje sve do reka, usvojen je 2007. godine, a sada se radi njegova izmena.

- Gornji deo, odnosno plato Kosančićevog venca samo se čuva u postojećem volumenu. Trebalo bi kaldrmu sačuvati, a po tom planu je i gradnja kompleksa Narodne biblioteke. Tu bi bio trg, a sredio bi se delimično i nadzemni deo objekta - kažu u Urbanističkom zavodu.

Dragan Gligorijević, predsednik organizacije za unapređenje turizma jugoistične Evrope „Sacen international" smatra da ovaj kraj predstavlja vrednu ambijentalna celinu.

- To je dragulj grada, važan je kao Stari grad za Dubrovnik i trebalo bi ga što bolje iskoristiti. Osim fasada, trebalo bi i zabraniti saobraćaj - kaže Gligorijević.

Da bi uređenje Kosančićevog venca povećalo atraktivnost ovog dela grada slaže se i Dejan Veselinov, direktor Turističke organizacije Beograda.

- Tu se nalaze i starinarnice, umetničke radnje, ugostiteljski objekti. Naše dve šetajuća ture kroz uže jezgro grada prolaze ovde, ali bi sa svakim uređenje ova celina bi postala još turistički atraktivnija - kaže Veselinov.

Junak iz narodnih pesama

Naziv Kosančićev venac ovaj prostor je dobio 1872. godine po Ivanu Kosančiću, junaku iz srpskih narodnih pesama. Prema predanju, Ivan Kosančić je poginuo 1389. godine u Kosovskom boju. Njegova bista, s viteškim oklopom i šlemom na glavi, rad je vajara Petra Ubavkića. Ona je bila postavljena na porodičnoj kući trgovca Trajkovića, podignutoj 1895. godine.

Nastavak na Blic...