Izvor: Vesti-online.com, 07.Nov.2017, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko kao Bijelo dugme

Počeli su "zavičajnim" ("Noćas je k'o lubenica pun...", "Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo") i već prvi taktovi bili su naravno dovoljni da publika krene za njima i zapeva.

Sledili su ferijalna "Ćiribilibela", olimpijsko-planinarska "Hajd'mo u planine", mangupska "Na zadnjem sjedištu moga auta", otkačena "Aiaio radi radio", šašava "Napile se ulice", pune čežnje - "Ipak poželim neko pismo", pa "Šta ima novo"...

I onda je tako nastavljeno dva i po sata. Bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << predaha.

Sve hit za hitom, sve našim ljudima poznatija od poznatije, sve - Bijelo dugme, jedno i jedino, i neponovljivo.

Danas već "sredovečno" Bijelo dugme (upravo je tu negde oko 40-godišnjice postojanja), našlo se u subotu uveče u ogromnoj dvorani Internešenel konvenšn centra u Darling Harburu. Prostor koji prima osam hiljada gledalaca organizator Milica i Milan Crnčević zakupili su hrabro i bez oklevanja. A Goranu su uz ponudu rekli:

- Ako si u stanju da dva puta napuniš Operu sa po 3.000 ljudi, hajde da toliko napravimo o jednom trošku.

Nije bilo puno baš do poslednjeg mesta, ali je bilo - impresivno.

Bilo je i suza i mnogo emocija, i radosti i tuge, atmosfera je bila naelektrisana nostalgijom.

Na sceni, svi se dobro zabavljaju. Alen je prisutan gotovo sve vreme, Tifa nešto kraće, a Goran bez prekida i čini se da on najviše uživa. Kažemo mu da izgledaju kao višemesečna urnebesna 40-godišnjica "mature" Dugmeta.

- Sad to jeste nekako kao velika proslava godišnjice mature. Naravno, niko ne misli da se vraća ponovo u srednju školu, ali uživamo u tome da slavimo godišnjicu mature. Tako izgleda ova turneja koja slavi toliko godina da Bijelo dugme postoji - potvrđuje nam Goran.

Da li je Dugme isto kao pre 40 godina?

- Bijelo dugme se menjalo. Uvek. I ako uzmete rane i kasne ploče, one skoro ne liče jedna na drugu. Menjalo se uvek. Da li na bolje ili na gore, ali se menjalo. Sve se promenilo. Moralo se i Dugme promeniti.

Kako god - uspomene su ostale nepromenjene, možda malo izbledele, ali su iste: to su ljudi pokazili i na koncertu u Sidneju.

Goran voli da se rastane od publike pesmom "Ružica si bila", upravo o snovima i uspomenama pri kojima "s vremena na vreme/kao čujem stope/k'o da ideš preko mog praga"...

I pre nego što na rastanku požele publici "Laku noć".

Nastavak na Vesti-online.com...