Izvor: Blic, 05.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niko im nije poslao ni loptu
Niko im nije poslao ni loptu
KNJAŽEVAC - Kada se uđe u knjaževački Zavod za vaspitanje mladeži stekne se utisak da je država zaboravila šezdesetak devojčica i dečaka koji žive u ovoj ustanovi. Kreveti u kojima spavaju mališani od osam do 16 godina liče na vojničke ležajeve iz Prvog svetskog rata.
Zajednička kupatila u Zavodu sasvim su dotrajala, a od 1979. nije kupljen nijedan veći komad nameštaja. Zaposleni su se obraćali za pomoć Fondaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Karić', nevladinim organizacijama, Fondaciji princeze Katarine, molili za makar jednu 'sinalko' loptu, ali deca ništa nisu dobila.
- Neki će reći da naša deca imaju probleme u ponašanju, ali većina njih je najsurovije zlostavljana. Mnogi su živeli sa roditeljem koji je bio alkoholičari ili kriminalaci. Neka deca su prisustvovala ubistvu svojih roditelja - kaže socijalna radnica Radica Rajković.
Prava istina je da su to divna, emotivna, dobrodušna deca. Kad izađu iz Zavoda pišu vaspitačima, zovu telefonom. Mnogi od njih, kad osnuju porodicu, dovode bračne partnere i svoju decu da vide gde su odrasli. Zavod doživljavaju kao svoju porodicu, navodi socijalna radnica.
- Da nije bilo nastavnika Dragana Markovića Rokija, ko zna gde bih završila. Sa 13 godina sam duvala lepak i bronzu, nisam htela da idem u školu. Nastavnik Roki me je savetovao, pomagao i sasvim sam se promenila. Želim da završim školu i postanem poslastičar - kaže nam Tamara T. iz Beograda koja je završila osmi razred sa odličnim uspehom.
Mile R. iz Sombora, koji je u Zavodu šest godina, razmišlja o budućnosti. Želi da postane mesar.
I drugi mališani imaju slične želje. Svi žele da se fotografišu za novine, da ih vide, da ih se sete. Ako niko drugi, da ih se bar seti država.
S. Božinović
