Izvor: Politika, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikakvih čuda ovde neće biti
Kulturni događaj koji je obeležio ovo beogradsko proleće je svakako izložba "U raskoraku" na kojoj je predstavljeno petnaest britanskih umetnika mlađe generacije. Reč je o zajedničkom projektu Britanskog saveta i Muzeja savremene umetnosti iz Beograda koji je tri godine pripremao autorski tim – Karolajn Daglas iz Velike Britanije i Siniša Mitrović, Branislav Dimitrijević i Jelena Vesić iz Srbije.
Svakako se u kritičarskoj recepciji ove, obimom i idejama velike izložbe, diferencira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pitanje kako u beskrajno proširenom kontekstu savremene umetnosti i razvijenom umetničkom sistemu Velike Britanije fokusirati relevantne i najzanimljivije i/ili najprovokativnije segmente aktuelne produkcije? Još se nije stišao ni bum savremene britanske umetnosti i njenih marketinški dobro brendiranih aktera koji su 90-ih godina dominirali internacionalnom scenom.
Smelo promovišući novu generaciju umetnika, izložba "U raskoraku" se ne zasniva na senzacionalizmu i umetničkim zvezdama mada učestvuju i dva umetnika, Džeremi Deler i Džilijen Vering, laureati prestižne Tarnerove nagrade. Autorski koncept ovog izbora okrenut je, pre svega, ka fokusiranju jakih individua u čijem je angažovanom umetničkom prosedeu izražena transgeneracijska i komunikacijska osetljivost kao i koncentrisanost na istraživanje različitih relacija koje se užljebljuju u pukotinama između svakodnevnog života i umetnosti.
Intrigantni naslov izložbe "U raskoraku" oslikava recentnu umetničku praksu, a podnaslov "Izmeštanje, saosećanje i humor..." bliže locira ugao sagledavanja slike kreativne Britanije što je, svakako, u osnovi postavljenih kritičarskih teza. Unutar ovog složenog konteksta upadljiv je socijalno angažovani fokus umetnika i njihova usredsređenost više na etička, a manje na estetička pitanja. Tako su predstavljene umetničke grupe i umetnici svojevrsni arheolozi običnog života, oni zapažaju, istražuju i arhiviraju te procese, dokumentuju ih i pozicioniraju u različitim medijima – fotografiji, crtežu, skulpturi, slici, ambijentu, instalaciji, slajdu, video-radu, filmu, site specific projektu, radu u procesu, interaktivnom radu sa publikom. U tom diskursu mnogi koriste i problematizuju strategije postkonceptualne umetnosti, a izražen komunikacijski kod i ideja da kontekst često menja suštinu čitljiva je u većini predstavljenih radova. Performativni karakter socijalne istorije i ljudskog života dominantan je na postavci "U raskoraku", a dvosmisleni i subverzivni karakter notirane situacije, atmosfera i činjenice izoštravaju autorski ugao i metaforičnu dimenziju kazanog. Izbegavajući postavku kao vizuelni spektakl, autori razvijaju otvorene umetničke relacije i dijalog različitih senzacija, percepcija, reakcija, relacija, subjektivnosti, prepoznavanja, digresija, konstrukcija... Deo vizuelnog i psihološkog sklopa izložbe predstavljaju verzije strašila, skulpture građevinskog radnika, situacije na utakmici, modifikovani automobili, takmičenje u pravljenju krofni, rekonstrukcije događaja, etno-festivali, pop-kultura...
Amblematski rad Adama Čodskog "M-staza", njegova procesualnost (skupljanje starih cipela) i interaktivni karakter (Ako se nađem u tvojim cipelama, mogu li videti svet tvojim očima?) u galerijskoj instalaciji animirao je publiku svojom otvorenošću. Učesnici i umetničke grupe: Natan Koli, Fil Kolins, Nil Kamings/Marisia Levandovska, Džeremi Deler, Žene Henrija VIII, Inventori, Alen Kejn/Džeremi Deler, Džim Lembi, Džonatan Monk, Majk Nelson, Tobi Peterson, Džilijen Vering, Keti Vajlks, Džon Vud/Pol Harison su, takođe, izrazili duboko zasnovana etička ubeđenja i lucidno promišljanje različitih životnih fenomena.
Očito, četvoročlani autorski tim projekta "U raskoraku" zalagao se za "sofisticiranije razumevanje vizuelne i materijalne kulture"(S. Mitrović), art aktivizam i socijalni kontekst stvaranja.
O učinku izložbe? Označavanje subjektivnosti. Može se reći da je kritičko i subjektivno promišljanje britanske umetnosti na početku 21. veka zanimljiv i ubedljiv multimedijalni esej u kojem se superiorno prožimaju umetnička praksa i teorija. U kontekstu ove postavke i pitanja: "Šta ljudi očekuju od posete muzeju?" odgovor se nalazi u otvorenoj relaciji individue i izloženih artefakata. "Nikakvih čuda ove neće biti", instalacija Natan Koli ispred Muzeja i svojim naslovom oslobađa i uvodi u Muzej.
[objavljeno: ]
